Просветни гласник

144

КРИТИКЛ И БИБЛИОГР АФИЈА

ивдања вели се за бабуине (он их назива бибнини), да »имају повећу косу на образима«, а у II. издању на 8. стр. за исте бабуине вели: »Образи су им рутави", место да каже: имају велипе кесе на образима. На 15. стр. ж Мачка има дуге напред испале очњаке у горњој вилици, с обе стране по 4; у доњој само по 3 кутњака, који су јаки и неједнаки, шиљати и кукасти. Језик је оштар." — Што се овде каже за број очњака и кутњака, и какви су ти зуби и какав је језик у мачке, све је погрешно. То место по Покорноме треба да гласи: »У мачке су очњаци много дужи од других зуба, а кутњака има само мало (у горњој вилици с обе стране по 4, а по 3 у доњој вилици), али су они јаки и врховити с неједнаким врховима; језик јој је рапав као пила.» У I. издању г. П., говорећи о зубима у мачке (стр. 15.), није био са свим тачан у одређивању броја кутњака (о очњацима, истина, тамо нема ни спомена), али није ни пао у оваку погрешку као у овом „другом понрављеном« издању своје Зоологије. На стр. 90. Гнездо источно-индиске ласте или салангане начињено је, по г. Пецићу, »од сварене у желуцу ластином жабље и рибље мкјре и морских црви, помешано с пљувачком, која се у —њ лучи, а то после ласта ири прављењу гнезда испљује из себе на уста у пљувачци.« Ма да г. Пецић у предговору к другом издању своје Зоологије уверава, да је поправљено и допуњено ово ново издање »према захтеву сувремене наставе и садашњем ступњу развитка саме науке", то нека не замери што ћу рећи, да ово његово излагање о саланганину гнезду не само да није ( ,према садашњем ступњу развитка саме науке," већ је претпотопска старопутина, којом данас нико више не иде. Сама организација ласта у опште, а салангане па то се, тера у лаж све оне бајке о саставу саланганина гнезда. Јер, како може салангана доћи до „жабље и рибље икре и до морских црви 8 , кад од природе нити је спремљена за пливање нити за гњурање па, баш да кажем, ни за хођење, већ само за летење. Скаску о саланганином гнезду избацио је Покории из своје Зоологије у XX. издању, јер је он одиста водио рачуна о „садашњем стању развитка саме науке", али се г. Пецић том поправком није корнстио. — Да ову скаску из другога издања избаци, г. Пецића није могла навести ни она јасна реченипа у општој карактеристици ласта која гласи: »Хране се јединствено бубама (м. инсектима г. Пецићу су свуда инсекти бубе, и ако је на стр. 203. казао, да су бубе-Со1еор1ега —), које хватају у лету (стр. 91.). Али ни ова реченица није потекла из главе г. Пецића, већ из пера Покорнога: „81е

1ећеп аивасћИеавНсћ уоп 1пвек1;еп, \уе1сће в1е 1ш Р1и§е Гап^еп.« Наш свет зна за рибљу икру. а г. П. зна и за »жабљу икру", коју иначе народ назива жабњак. На стр. 214. Од буба рилаша описује г. П. прво житнога жишка (Са1аш1га $»гапапа), па вели: «,На глави му је дуга, танка, мало савијена вилица, а на врх ње малена уста. Пиици стоје на сред вилице". Сем других погрешака у овоме опису није најмања ова, што није опазио да бубе »рилаши® место „вилице с устима на врху" имају рилицу, од које су и добили своје име рилаши. У првом издању г. П. није учинио ову погрешку, а греши у другом. Та се иста погрешка налази у опису бубе лешничара на истој 214. страни. На стр. 275. неке бабуре (Ошзсиз) „живе као готовани у рибама китовима " (м. на рибама и китовима, што је добро било у I. издању). Оваких примера, за потврду, да су многе нове погрешке ушле у друго издање, којих није било у првом, могао бих још доста навести. Месоједи или зверови (Сагшуога; гшсац их назива грабљивци по немачком: „КаићМпеге«) најбоље се расиознају и раз .шкују по кроју и броју зуба кутњака. По каквоћи кутњака судићемо поуздано и о начину живота тих животиња и каквом се храном хране. Где се, дакле, том битном знаку за распознавање не придаје важност, те се или изоставља из карактеристике или, што је још горе, погрешно излаже, као у Зоологији г. Пецића, ту о јасном распознавању зверова не може бити говора. Кад се н. пр. каже, да су кутњаци у питоме мачке в шиљати и кукасти" (зрЉћбскеп^), да су у Фамилије мачака (РеИпа) »зуби врло јаки, а »али их мало имају« (сИе 2аћ1 <1ег Васкепгаћпе ађег кегш$), да хијена има кутњаке »неравне 0 (м. неједнаке велиличине) и т. д., из таквога погрешнога описа звернњих кутњака нико не може знати какве зубе има ова или она Фами .шја зверова, а још ће мање моћи да разуме ону узајмицу која владЈ. између кроја зуба и начина живота и храњења тих животиња. У општем прегледу зверова изостављене су хијене. У том прегледу нема речи о секутићима и очњацима.у зверова, али Покорни у својој Зоологији потанко описује, и колико у којој вилици има секугића а колико очњака, и какви су. За кутњаке вели Покорни: »1Ле Васкепгаћпе ,8Јпс1) теГ84 врИ/ћбскегцЈ ип(1 уоп ип&1е1сћег Огбззе иш! т уегвсМе(1епег Апгаћ! уогћапс1еп. Вег ^гб881е с1агип1ег ћешв!. ВеГзвгаћп ; 2 \\18сћеп Јћт ип<1 с1еп Ескгаћпеп Пе$еп сПе зо^епапаппеп 1;исћепгакпе, §е§еп <1еп Мипс1\у1пке1 /.и аћег сПе аоуепапп(,еп Носћеггаћпе. Покорни, дакле, како треба, разликује три врсте кутњака у зверова,