Просветни гласник

КЊИЖЕВНЕ ОБЗНАНЕ

али те разлике не прави г. Пецић ; по њему изгледа да зверови имају еамо двојаке кутњаке. То место у њега глаеи овако: »Кутњаци имају јаке шиљке, ниоу свн шиљци (?. м. кутњаци) једнаки. Н двећи од њих зове се раздирач, између њега и великих очњака налазе се ишрбњаци ; кутњаци се налате на крају." Овакав погрешан онис и нераспознаваље троврсних кутњака у зверова, налази се и у I. и у II. издању гшшчеве Зоологије. На стр. 38.: „Веверице имају све четири ноге једнаке дужине" (м. неједнаке дужине). Сем разлике у броју прстију, на ногама у индиског и аФричког слона (стр. 45.-46.), још су главне разлике у томе, какви су кутњаци у тих слонова,и колико израштаја на сурли има један а колико други слон. Те разлике не напомиње г. П. Ни помена им нема у опису афричког слона у његовој Зоологији, али има у Зоологији Покорнога. Ну, г. Пецић износи једну новину. Ои у другом поправљеном издању нас упозпаје посредно каква је била клима у старо доба у Сев. Америци још пре Колумба, јер гш њему «у старо доба живео је (афрички слон) у Северној Америци» (стр. 46.). На стр. 46.: Сурлаши или елефанти имају ноге као ступе. »Стопала су плочаста и обложена копитом.« Место: сурлаши или слонови имају ноге ј као ступе и на врх прстију папке. На стр. 47.: Питома свиња има на свакој страни горње и доње ви.шце «по 6 кутњака" (м. по 7 грбичастих кутњака. У I. издању било је „по 7 кутњака«). На стр. 47.: Кљунари (Мопо1;гета1;а) „као тице имају и кобилицу, која им је као друга кључна кост.« Ово је са свим погрешно. Ма колико да кљунарп својом организацијом па и другим паром кључних костију подсећају на тице, они ипак немају кобилицу (грудну кост као у тице), а још им је мање кобилица »као друга кључна кост". Писцу ће по свој прилици бити непозната морфологија у опште, а да није са свим на чисто ни с терминологијом види се, што вели да је кљунарима кобилица као друга кључна кост. Кобилица се и топограФски и физиолошки и морФолошки много разликује од другог пара кључннх костију. Погрешно схвата и излаже г. П. кретање китова у мору. Он вели : кит «кормани својим великим положеним репом или варком" (стр. 70). Ово је погрешно. Кит је у механичком погледу као нека лађа, коју напред креће велики завртав. (налик на точак ветрног млина), намештен на задњем крају лађину, а управљају том лађом две сразмерно малене крме, углобљене далеко напред с обе стране те лађе. Што је лађи завртањ, то је киту његово

145 широко положено репно пераје, а што су лађи обе крме са стране, то су киту његова два кратка пераја, која су постала од промењених предњих удова. Погрешно излаже г. П. и кротање риба у води. Он вели: »Што су људима руке, а тицама ноге и крила, то су рибама грудна и трбушна пераја* (стр. 173;). Пре свега то и такво поређење је погрешно, а друго, и рибе, као и китови, не пливају грудним и трбушним перајпма, већ репним, а кретање евоје управљају, т. ј. кормане грудпим перајима. То није тешко увидети, ко хоће само мало да ранмисли како н. пр. плива змијуљица (Ре1:готугоп ПиуЈаШЈв), која на крају гела има само узана леђна пераја, а како плива змија, која нема нчкаквог пераја. На стр. 83. Црни детлић »иомоћу ногу (?!) може брзо и да лети низ дрво, ма да је са свим право.« На стр. 84. У кукавнце се »глас састоји само из два нагласка«. На стр. 88. Крешталице имају »ноге удешене за покрете напред.® На стр. 92. Свилорепа (ВогађусШа §аггп1а). »живи на Северу, с тога је и добро перјем одевена" (м. има лепо меко перје). »К нама долази само зими, храни се различним бубама" (? — кад би их зими, било, већ се храни бобицама., а тога има и зими). На стр. 96. Дрозгови »на ногама имају по 6 (?!) дугих прстију као саонице". Ово није по Покорном, ово је ориђинал г. Пецићев. У првом издању то је место — и онет погрешно — гласило: »Дрозгови на ногама имају по 3(?) дугачка прста као саонице" (стр. 90). На стр. 97, — 98. Све наше тице из племена гавраница имају свака своје народно име, што само на дику може служити нашему језику. Вук је та имена сабрао и побеложио у своме Речнику. Панчић у монографији: »Птице у Србији® описује сваку ову тицу, те као и Вук назива је народним именом. Г. Пецић кује имена по немачком, те по њему се галоврана (Согуиз согопе) зове црна врана (зсћ^уагге Кг&ће), гачац ( С огуцз Гги^Пе^из) зове аољск а врана (ЗааШгаће), врана (Согуиз согшх) зове сив а врана (азсћдгаие Меће1кгаће), чавка (Согуиз топес!и1а) зове сива чавка (азсћг§гаие Воћ1е). Као што је у њега настрана и невешто скована номенклатура, још му је незгоднија терминологија. На стр. 103. У Покорнога и других озбиљних зоолога само се по једном унутрашн>ем знаку по мишићном прибору за певање на доњем крају душниксву — могу на сигурно познати тице певачице, а у г. Пецића има и спољашњих знакова, Он велп: ( ,С тога се највише иевице (? м. певачице у I. издању, што је и боље) разликују од други.ч