Просветни гласник

140

тица својим глатким ногама, којо нису плочасте и ; перутасте као у других тица«. Ово место у Покорнога гласи: »у њих (певачица) су понајвише ноге за гегање; пискови су им обрасли рожним плочицама, које су са стране срасле у жиоке.« Оваким се знацима само за невољу и тешко разликују иевачице (Оастез) од њима близу сродних тица викачица (С1ата1огев). Али кад г. Пецић за ноге у викачнца (он их погрешно зове крешталице) вели: да су им удегаене за покрете напред« (стр. 88.), онда би то, да како, био са свим иов знак, који орнитолозима до сад није иао у очи. — По Покорноме то меето гласи : «спред им је писак обложен рожним плочицама." Како је могао г. Пецић Покорнове речи: <( ипс1 с1ег БаиГ Шгег Ризве 184 уогп ^еШеИ;« превести с »ноге су им удешене за аонрете нааред", нека свако себи објасни како хоће. Многе карактерне црте тичјих група и редова у главној подели тица са свим су погрешпе у г. Пецића. По њему (стр. 131. и 132.) »У главноме тице се деле на: I. Тице с леаезастим репом и иуачастим грудима (?): А. Ваздушне (оне врло добро лете, у лету шире ноге (?) и т. д. I. Грабљивице (гарасев). — Имају жутило (?) на дебелој страни (!) кљуна и јак кљун (и т. д.) II. Тице са иерјаничастим (?) репом и илосним грудима (?), голнм ногама више за трчање : и слабим крилима 1 '. — «Врзоходице (сигзогев)." %. Козарац. (Свршиће се)

НОВЕ КЊИГЕ И ЛИСТОВИ Нови 1 ) Требевић. Велики српски илустровани календар у Босни и Херцеговини. За годину иреступну 1892., која пма 366 дана. Година прва. Уредио Никол а Т. Кашиковић, Сарајлија. Издање и штампа прве српоке штампарије Рисге Ј. Савића у Сарајеву. — Обична 4°, стр. 100 (и 2 листа огласа) с ликом мис Аделине П. Ирби на засебном листу. Цена 5 0 новчића. Неуморни радник и одушевљени борац народни у српскоме Оарајеву стигао је да нас у години 1892., поред и даљег му главпог посла —- уређивања »Босанске Виле к , — обрадује књигом, народу најприступачнијом, календаром «Новим Требевићем." И још како нас јс лепо обрадовао!« И ако су дугогодишњи календари „Орао" и »Годишњак® и у г. 1892. остали х ) Због уредникових неирилива с издавачем календара »Требевић*, овај се календар зове » Нови Требевић«, збпг чега се и за годиву иадавања каже да је ирва, н ако је главни посао и у орошастој години био самога. г. Н. Кашиковића, те се »Нови Требевић" 1 с иравом може сматрати као друга година ланскога »Требевића-*

верг^и своме позиву, те и овогодишњим садржајем заслужили признање своје многобројне публике, оиет је »Нови Требевић" не само те своје старије другове у сваком погледу сустигао, него у многом и прегекао. Сем календарскога дела, који се ничим не разликује од тога истога дела у „Орлу" и »Годишњаку« (коме би, узгред буди речено, требало и већу пажњу обратити), у «Новом Требевићу« је сваке хвале достојан други део, читању намењена ,3абава и Поука.* У том делу налазимо: — 1.) П2СМЗ: (уметничке): »За погоком" од Змаја Ј. Јовановића, «Добротвор к од Вл. М. Јовановића, »Моја љуба" од Др. Казбулбуца, «Искрице из источнс књижевности" од Риза-бега Кааетановића; —2.) прКПОВОТКЗ : «Нека је срећа, ма и луда била«, од Љ. П. Ненадовића, »Посинак 1С , по нар. причи паписао М. Ђ. Милићевић, »Крагуљев севап", прича са босанског села, од Ђ. Јовановића ; — 3.) народне умотворине: »Смрт браће Јакшнћа«, нар. песма забел. Стоја К. Кашиковића), «Божићна пјесма" (забел. М. С. Поаовић), »Шаљиве српске народне приповијетке" (једну забел. Коста, четири Л. Г. Бјелокосић), «Народно предање о Никпшћима", од Нићифора Дучића, „Одломак изнародног правосуђа" (»Бус, трп и камен" и »Вађење мазије«) од Луке Грђића Бјелокосића; — 4.) ПОуЧНИ ЧЛаНЦИ I „Навикавање дјеце при васпитању« од Др. В. Бакића, »Станови наши и вијек наш« Стевана Милованова, „Склопац" (детиња болест) од Др. М. ЈовановићаБатута, „Бпоград ; цртице из његове прошлости" од Љубе Јовановића, »Мостарско вино» од И. Д., »Корисне биљешке« («Т.»); — 5.) ЖИВОТОПИСИ (дужи п краћи): »Мис Аделина Павлија Ирби« (на далеко чувена добротворка нашега народа) од Срб. Каменка, »Три највећа словенска језичара" (Фрањо Миклошић, Ђуро Даничић и Ватрослав Јагић) од -овића, »Јанићије Памучина" од Л. Грђ. Бјелокосића, »Драго Памучина" (нар. добротвор) од Р. Ив. Ч., »Јован ИлиЈћ* (песник) од -в., ,Никола Г Б. Вукићевић с( (педагог); — овамо иду и краћи биографсКИ записи о нашпм заслужним људима: Андри Николићу (мин просв. у Србији) и Јовану Павловићу (мин. просб. у Црној Гори) од Хранислава ; о С. Матавуљу, П. Марковићу и Ј. Веселиновићу (»Три најбоља српска млађа приповједача") од -М-; о П. Јовановићу (сликару), Др. Мил. Јовановићу-Батуту (хигијеничару) и пок. Нику X. 11. Беоаровићу и Мити Живковићу (приповедачпма) од уредпика. Како уз ове краће, тако и уза све оне опширније биографске нацрте иду и вешто погођене ФОтограФије; — 6.) ОПИСИ меСТа И СЛИКа : „Задужбина херцега СтеФана код Горажда" (с две слике) од 3. — , ((Сарајево« (и уз чланак о Београду цма 1 слика), «Јадпа драга», »Два најзнаменитија манастира у Србији и (Жича и Љубостиња), „Крчмарица Јања«, „Причање о боју на Косову", »Курбан (жртва)«, „Послије ИФтара«, „Христов гроб», „Муратов гроб на Косову", »Казнионица у Зеници 8 , све од уредник а. И ово што само исписасмо, као преглед садржаја «Новога Требевића«, било би довољно за оцену оне књиге, у истини сриске и народне: испод већине главних прилога и чланака у њој —записана су имепа наших најбољих песника, приповедача и научпих радника! Али ће оцена ова бити још потпунпја, кад чптаоцима кажемо да се књига одликује