Просветни гласник
морала
5
Вежбаља. 1. Како упознајемо заповести лоралног закопа ? 2. Шта је савесг ? 3. Набројте дела која ваша савест одобрава и надаже, и која не одобрава и забрањује. 4. Да ји је савест подједнако развијепа у свих људи ? 5. Покажиге да је потребно н савест неговати. VI. Дужност. Све заповести које нам морални закон прописује могу се свестп у ова два правила : 1.) Радите увек тако, да разлози, који су вас навели на ваше владање, могу бити примљеип од сваког другог човека, који би био на истом месту и у истим околностима, као ви. 2.) У свим својим радњама, шгујте увек особу човекову, било \ себи самима, било у својим ближњима, и поступајте с човеком као с бићем од највеће вредности, а не као с оруђем, којим се можете служити по својој вољи, своје користи ради. Ето, то су та два најважнија правила. Без сумње вам се чине доста пејасна, треба вам пх протумачити. Пазите, дакле, добро. Ви знате шта чини главну разлику између човека и животиње. Животиња ради као машина, као да има нешто, што је изнутра тера, а човек што чини, чини размиш.Бајући, и зна шта хоће и шта ради. Многе су и људске радње нагонске или обикнуте, и чине се машинално као и радње животињске : ви нпр. при паду истављате руке нанред, да бисте пад ослабили; исто тако, пишући и не мислите на покрете своје руке и свога пера. Али код радња које нисте обикли, чините ли такођер без размишљања ? Да, ако сте лакомислени; не, ако чините као што приличи људима, а то значи знајући шта чините. Дакле ви размишљате, а размишљати значи оцењивати последице својих дела ; питати се, да ли треба ово или оно чинити, или не треоа, премерити разлоге за и против; најзад одлучити се делу, знајући зашто смо учинили ово а не оно. Свака про.мишљена радња има и свога основа , нпр. за што ви долазите у школу ? Зато, да учите, те да бисте могли знати. Сви основи наших радња не личе један на други: кукавица бежи с бојног поља, да би избегао сваку опасност, јунак остаје веран својој застави. Пре свега потребно је знати, кад хоћемо што да чинимо, који разлози треба да нас руководе, а да не дођемо у сукоб са законом, коме се покорити ваља, са законом моралним. Наше прво правило ће нас томе поучити. Ви сте склони ленствовању. Може ли ваша дужност допустити да то тако остане ? — Да бисте то сазнали, премерите ово питање : може ли ленствовање бити правило за све људе ? — Одговор је лак : кад нико не би радио на земљи, живот човечји био би брзо задржан, и ви не бисте могли имати од вашег ленствовања оне користи којима со надате; ленивац жели даживи, и ништа да неради,
али кад би сви остали људи чинили што он, не бисмо имали ничега, те ни он не би могао жпвети, Једном приликом сте слагали. Смете ли ви лагати ? Да бисте то сазнали, учините и опет слично питање. Може ли лаж бити правнло за све људе ? — Одговор је исто тако лак: кад би сви људи лагали, ја бих лажући варао, али би и они мене варали. Мој смер био би тада промашен. Некима изгледа да је корисно одузимати туђу својину. Смеју ли они то чинити ? — Да бисмо то сазнали, запитајмо се, да ли крађа може иостати правило за све људе ? — Јасно је да не може, јер кад би сви људи крали један другога, и сваки би крадљивац био нохаран, и тако смер крадљивца био бп промашен. Отаџбипа је у опасноети ; она зове своје синове у помоћ. Шта сам дужан чинити ? Да се учиним да не чујем њезин глас, или да узмем оружје и браним је ? Војазан од умора, опасности, смрти саветује мн да учиним прво. Да ли је то добро ? Да бих то сазнао ваља само да се запитам: да ли се сви грађани могу уздржати, да не бране своју отаџбину због тога, што је рат пун и препун опасности. Шта би било тада ? Отаџбина без бранилаца бнла би брзо поништена, а и ја сам био бих жртва њезине . пропасти. Моја је дужност, дакле, јасна : оружја се треба латнти п ићи против непријатеља. Запамтите: Радите уввк тако, да разлози , којису вас навели на ваше владање, могу бити примљени од сваког човека, који ои био на истом месту и у истим околностима, и да ти разлози могу важити као један део закона. Вежбаља. 1.) У чему се разликује човек од животиње ? 2.) Шта значи радити промишљено ? 3.) Да ли су свћ ааше радње промишљене ? 4.) Како можемо сазнати да се наши"разлози слажу са законом моралннм ? I ) Набројте ми разлоге који се слажу са законом моралним. VII. Дужност. (Наставак.) Пређимо сад на друго правило. Шта нам оно казује ? У свим својим радњама штујте увек особу човекову, било у себи самима, бцло у својима ближњима, и поступајте с човеком као с бићем од највеће вредности , а не као с оруђем, којим се можете служити по својој вољи, своје користи ради. Сваки човек, млад или стар, богат или сиромах, леп или ружан, јакилислаб, моћан или бедан, срећан или несрећан, човек је и заслужује штовање, јер је особа. Разумејте добро велики смисао ове речи.