Просветни гласник
основи
МОРЛЛЛ
7
Запамхите : Себичњак се у свима. својим радњама једино стара о својој среКи, о својој користи. Кад норист ваша ступи у оиреку с вашом дужношКу, чините оно, шго вам дужност налаже. Вежбања. 1.) Како гласи свбичњакова изрека ? 2.) У чему се састоји себичњаштво ? — Наведите дела себичњака. 3.) Да ли се увек слаже иаша дужвост с нашом коришћу ? — Набројте ми случаје, кад су у опреци. 4.) Да ли вал>а жртвоваги дужност користи ради или корист дужности ради ? IX. Себичњаци. (наставак) Да ли је могућно сложити нашу корист с нашом дужношћу ? Дужност заповеда : треб а служити својој домовини, корист саветујс : иријатније је остати код куће во ићи на неколико година у касарну. Ми се стидпмо кад писмо испунили своју дужност, ноносимо се, кад смо је нзвршп.ш ; бегунац се крије, не само тога ради да га ие би власт ухватила, но и што се срами да се покаже пред својим друговима, пред којима би црвенетп морао; у војника је истина срце као котлић, али главу носи високо, поносан, што своју дужност извршује. Таких осећања немамо кад нам што пође добро или зло за руком у нашем раду. Најзад, да бисмо тачно сазнали, да ли је корист то исто што и дужност, послужимо се и овом приликом својим правилима о дужности, која ваља да нам служе као путовођа у овом раду нашем. Пре свега, да ли можемо рећи, да разлози, по којима се себичњаци владају, могу постати ста.шо правило за све људе ? Ако вас што гони, да у то поверујете, иочујте ову причу, и одмах ћете се разуверити: Ранко и Вранко, два радника, који у сусеству живљаху, имађаху сваки по два вола. Један во Ранков црче; Бранко пак би принуђен да прода једног свог вола, да би исплатио неки дуг. Сваком је остао по један во, али се једним волом није дало радити. Ранко мишљаше овако : »Да бих могао радити, треба ми још један во; у место да купим другога. узећу онога од Бранка, то ће бити чист ћар." Но у исто доба Бранко се дао у ове мисли: »Немам више, до једног вола ; треба ми и други; узећу онога од Ранка, тако се бар ноћу истрошити.« И те ноћи обојица одоше у лов на волове, и узеше волове један од другога. Па шта је било ? Ви погађате и сами, враћајући се кући и један и други је водио вола свога суседа, али ни један ни други не нађе свога вола дома. А сад да видимо, да ли себичњаци поступају с особом човекевом онако, као што треба ? Видимо најпре шта он чини са собом самим. Сваки
од њих има различиту мисао о срећи : за раскошнпка је срећа уживање, за пијаницу је срећа боца, за ленивца је срећа нерад, за тврдицу богаство , за частољупца сила. Себичњаци се одају са свим једном или другом од ових добара својих. Тих добара ради они жртвују сва остала добра, и то ирава добра, племенита и некористољубива. Они служе уживању, раскоши, лености, богаству или сили ; наместо да заповедају својим жељама и својим страстима, они су њихови робови. Да ли је то штовање себе сама ? Не штујућп сами себе, зар могу штовати своје б.пшње ? Шта се њих тиче достојанство, част, имање, па и сам живот других, кад је у питању њихова корист ? Они немају савесности, која би их могла задржати. Њима је све добро, само ако су они срећни. Ви видите, децо моја, да се владање себичњака, па ма их било и много више но што их има, никад с дужношћу неће сложити. Запамтите: У својим радњама ми не смемо ићи само за својом коришКу. Корист се не може изједначити с дужношЛу. Дужност зааоведа , — норист саветује. Дужност је једна и иста за све људе; сви људи не 6и могли иИи само за својом личчом кориш&у, а да не шкоде један другом. Корист нас често гони да се служимо другим људима ради наше личнв користи\ дужност нам зассоведа да све остале људе штујемо, и да се никад не служимо њима ради своје себичне користи. Вежбања. 1.) Да ли је могућно изједначити корист и дужност ? — Да ли нам кориот и дужносг говоре једно исто. 2.) Да ли разлози себичњакови могу важити за све људе без изузетка ? 3.) Да ли себичњак може поступати с људима као што то морални закон прописује 1 4.) Покажите примерима, да је себичљаштво противпо основним правилима моралног закона. X Врлина. Једна ласта не чини пролеће, вели пословица. Исто тако једно добро дело ие чини вр.шну ; врлина је навика на добро. Ви сте впдели пчеле. Кад се поља заодену цветом, оне иду зујећи, да сишу сок из цветова ; за тим подижу са савршеном правилношћу своје воштане ћелије, где остављају свој мед. Нико их није научио у којим цветовпма ће наћи меда ; нико их није научио како да подигну те чудновате ћелије, које изгледају као да су их вешти геометри створили ; све то знају оне од рођења, и оне све то чине и не мислећи на то, са заиста чудноватом сигурношћу ; нагон, који се не вара, води их/