Просветни гласник

ОСНОВИ МОРАЛЛ

Везкбања. 1.) Да ли ми тражимо рачуна од бића беживотних н животнња за недаће које они узрокују? — Што ми то не чинимо ? 2.) Шта значи то бити одговоран ? — Да ли је човек одговоран ? 3.) За што је чоиек одговоран ? ■? ИИО Покажите како је одговорност последица дужности наше, обавезе, да радимо по заповестнма моралног закона. XII. Одговорност. (наставак) Можда сте већ и сами опазили , да :е одговорност налазп увек онде, где су разум (разлог) и слобода. Из тога излази, да онде где нема или арестаје разум и слобода, — тамо престаје и одговорност. На жалост, ово се дешава веома често. Има л.уди такнх, који се рађају без разума ; то су идиоти; има и таких, који губе свој разум, то су безумници (луде) ; идиоти и луде не знају шга чине. 0 тога би бнло ненраво, да их чинимо одговорнпм за њихова дела , јер они ако и учине какво шкодл>иво дело, они су у том неиини, они нису знали шта су учинили, они нису хтели иикоме шкодити. Али ни пијанпца не зна шта чини. С тога, гато је оставио свој разум на дну чаше, да ли му је слободно да иапада на људе и бије их ? Ни морални закоии пе сла.ку се с гим, Пијан човек чини као животиња и.ш као луда ; он је изгубпо свој ум ц своју слободу — то је исгииа, алп кад је почео питп, он је био у присусгву духа, са свим још слободан и свој ; он је знао да ће се, пијуКи мпого, ставити у тако сгање, у комо ће моћи учинити кажњивих дела, не знајући. Зар није с тога одговоран за своје пијанство, а по том и за она зла која може у пијанству учипити ? Ви бесумње разумете и ово : што човек бољо познаје дужности своје, тим је одговорнпји. Ви имате, пријатељи моји, родитеље и учнтеље, који о вама воде велику бригу; онн се старају, да вам износе само добра дела, да чујете само добре речи да би били што нлеменитија срци Али сва деца нису тако добро збринуга као ви; има, на жалост, н таке деце, која су у своје најмлађе доба напуштена и остављ.на сама себи, без саветника, без вођа, која не знају своје дужпости, која се налазе у срединп рђавих примера, међу злим грешницима. Ко је одговрнији : ви или така деца ? ви, бссумње, јер кад ви учините зло, то неће бити с незиања добра које је требало учинити. Запамтите: Само разумно и слободно биКе одговорно је за своја дела; ми нс можемо тражити рачуна за

њихова дела од биАа, која не знају и/та чине, и која не би могла друкчије ни чинити. Према томе ни човек који је изгудио свој разум и своју слободу није одговоран више за сео> дела. Што боље хознајете дужности своје, тим сте одговзрнији. Вежбање. !•) У којим случајевима нресгаје одговорност ? — Зашто престаје гада ? 2.) Да ди су пијани л>уди одговорни за своја дела ? 3 ) Покажите нам како то да постајемо одговорнији, што боље познајемо дужност своју. XIII. Одговорност. (наставак) Али коме ддјемо ми рачуна о својим де.шма ? — Пре свега, својој савести. Савест није само унутарњи учитељ, који нам налаже да добро чинимо, а зло да избегавамо; она је уједно и судија, и то с очима пред којим се ништа сакрити не можс, јер је у нама самима; одобрава нам што добро учинимо, осуђује нас строго за свако зло. Почујте шта се догодило једном поручнику : »Шетао сам једнога дана по мосту ; од једном ее подиже јак ветар, река се узбурка... На реци угледах чунић, пун песка до врха, коме је требало прећи последњи свод од места... Од једном чунић се изврте, ја видех лађара како нокушаваше да се п.швањем спасе, али му то не иђаше од руке. Тај ће се песрећник удавити, рекох сам себи. Паде ми на ум да скочим у воду , али мени беше четрдесет и седам година,а патио сам толико од назеба ; хладно је било веома... Било би то и сувише лудо, рекох у себи: кад паднем у постељу са својим назебом, ко ће ме ноходити ? Ко ће се бринути о мени ? Биће ми да умрем од дуга времена, као и прошле године. „Удалих се брзо и почех мислити на друге ствари. Одједном рекох сам себи: »Поручниче. ти се. . А шездесет и седам дана назеба, које преле жах у постељи прошле године ? „рече ми глас разума. Ђаво да га носи Ко је лађар, ваља да зна и пливати. И пођох брзим кораком даље. Ну сад ненадно чух глас : „Поручниче, ти сн кукавица " Уздрхгах се сав при тој речи Потрчах реци. Човек би спасен без тешкоћа. Шта беше то, што ме нагони на ово добро дело ?... Тако ми вере, то је бојазан да не будем презрен ; то је онај глас који ми рече : »Поручниче, ти си кукавица !» И да нисам скочио у воду, морао бих нрезрети сам себе." Запамтите: Ми носимо сами у себи судију за своја дела. Савест нам не налаже само да добро чинимо а зло да избегавамо; она тражи од нас рачуна за све што смо учинили ; одобрава нам све што смо добро учинили, а осуђује нас за свако зло.