Просветни гласник

188

НАУКА И

НАСТАВА

По једном црквеном канону разликује се краљевски Тћапе од Тћап-а који зависи од каквог господара (Еогс1-а). Али сви ови узајамни односи били су личне природе, а нису потицали из прлроде ствари, као обавеза, која долази од баштине примљене у лен, као што је то било у Феудалном систему на континенту (<3а сће Еећпзаћћап^дкеИ; сИпдИсћег ип(1 гасћк регзопНсћег Nа1иг 181:). Није пак невероватно да су се ови лични односи између заштитника и штићеника, могли у неким случајевима преокренути у васалство, као што је то било у Француској у прелажењу алодија у лен. Становништво англосаксонско пре инвазије Нормана делило се на ове сталеже: Сеог1в — слободне грађане, сељаке, и Тћапев и Еапев — племпће, ниже и више. Племићи су једини могли заузимати важнија звања у држави и долазити у скупштину — ЛУНепадето!;. Еаг1$ значио је најпре човека племићског реда, а после је значио службену титулу (граФа). АлФред Велики у свакој покрајини поставио је по два графа — Еаг1ев: један је од њих административно унрављао, а други је председавао скупу грађана, који су судили. Грађани, дакле, имали су права да суде. Између сталежа није било строге подвојености и кастичке поделе , но се могло прећи из једнога у други. Краљ Ателстан, да би помогао трговину, издао је закон да сваки трговац, који је три пут путовао по мору на повећи пут, има права да постане Тћап. Сеог1 пак, чим стекне земље 5 Нус1е8 (600 јутара) и на њој направи прквицу и кућу, стицао је сва права краљевскога Тћап-а. Испод Сеог1ев-а стајали су староседеоци, Брити. Сеог1ев нису ни иод Норманима били робови. Закони Виљема Освојиоца прописивали су казну и за убиство Сеог1е8-а. Такав је од прилике био социјални систем Англо-Саса. Инвазијом Нормана измењен је социјални систем. Они су творци Феудализма у Енглеској. Виљем Освојилац с почетка не мржаше Енглезе, и остави их на највишим звањима. Али када се једном побунише, он их страшно омрзе и поче их гонити. Син Виљема Освојиоца не хте да трпи ни једног Енглеза у суду. Земља пређе у руке освошено је 100; у Бегћу од 243 срушено 103; у Сћев<;ег-у од 487 срушеео 205. Ово пајбоље кааује и тиранију и моћ норманских краљева! Халам, II., стр. 198.

јилаца, а енглеско племство изгибе, осироте, или се растури и ступи у службу византиску, да се бори противу Нормана — Роберта Гвискара. Већи део норманских племића, и ако имађаше своје вазалије у Енглеској, живљаше на имањима својим у Франпуској, .у Нормандији. Нормани, и ако беху по срцу сурови, ипак беху бар по спољашности углађенији од Англо-Саса. Провала између освојилаца и покорених беше велика. «Тако не био Енглез" говорио је Норман, кад је хтео о себи што ружно да каже. Нормански, т. ј. Француски језик уведен је био у судове и свуда као званичан језик. Тако је то трајало до Филипа II. Августа , када овај Француеки краљ заузе Нормандију. Племићи нормански преселише се тада у Енглеску. С пресељењем њиховим нестаде и оне разлике између Англо-Саса и Нормана. Лагано се вршидо сливање и претапање ова два племена у један народ. Ово измирење Англо-Саса и Нормана није било само измирење покорених и завојевача, већ и измирење народа; један појав, који видимо само у Енглеској. Док су на континенту били племство и народ у крвној завади, и краљеви се у борби противу племства ослањаху на народ, дотле је у Енглеској било са свим обратно. Запитамо ли се какав је узрок био овом измирењу племства и народа, Нормана и Англо-Саса, лако ћемо одговорити. Измирила их је обест и самовоља краљева. Нигде на конгиненту не беше краљевска власт тако силна и моћна, као на острвима Вел. Британије. Краљевска власт на континенту беше готово илузорна пред силним Феудалима. Вазали Француске беху готово самосталии, а тако исто и силни вазали Германије. Отуда је то, што на континенту народ с владаоцима војује противу Феудализма. Да изближе претресемо узроке овој интересној појави — зближењу народа и племства, појави, која је донела са свим супротне ресултате онима на континенту. Несумњив је Факат, да је Феудализам у Енглеској био веома слаб према Феудализму на континенту, а Факат је и то, да краљеви енглески беху далеко моћнији но краљеви на континенту. И Маколеј тврди с правом да је у Енглеској настало боље време од како на енгл. престо почеше долазити сла-