Просветни гласник

к а р а

к т е г

У оба правца човек се удаљава од здраве мере, све сувишно постаје порок. Радити према начелу — то вреди, али „без начела" , као и претерано тражење његово у ситницама, погрешка је. Ту је извор и за друге иијансе: човек, којн не може да издржи сам, вазда тражи дрјштво , и опет осамљеник, који се упорно клони људи; — има и других врста различног настраног начииа. Има људи, који не могу ништа да одрже, нису у стању да ј|одоле иоле ватренијој досеци; што им на ум дође, морају да искажу ; ништа не могу да одрже у тајности и одмах сваком себе цела показују, — то су људи до крајноети отворени, људи плитки, пропиши и безбојни као вода. Нарочито је њима потребан лични ред. Други се опет застиру рухом вечите тајности, јер знају, да то има на људе голем утисак , будуКи сматрамо, да се за том копреном вазда скрива нешто важчо, чиме се издиже лична важиост. Прекрасно је видети, кад се састану така двојица — онај први »многоглаголиви," а други „мучало" до крајности, сваки гледа да собом предњачи. Неки опет не знају, шта да почну собом; као што сврабљив не зна, куд би део руку. Сутри су друкчији , но данас; пуни су несуглаености п загонетности, људи незрели, неједнаки. Ако су у иериоду младости, то је време врењ а, — а баш богат се дух мора дуже борити, мора дуже трајати, док не прикаже свој карактер. Ну каткад траје несагласност даље, и не престаје; нису моћни да савладају противности, ни да заснују пребивалиште — у опште недостаје им чврста животна водиља. Најзад потребно је, да би све, што човек износи као своја начела, било истина — истинитост каракгера. Насупрот томе стоји удешавање, грађен.е , гола игра, комендијање — детињарија, па онда пролагадост, непоштење и дволичност. Неко може да одговори свима напред поменутим захтевима; показује начела, којих се верно придржава (доследност) и вазда их снажно изводи , је • динствен је у своме делању , има један смер, а ипак то све јесте само спољна улога, коју он одиграва, његова је подобност на другом месту, његови прави смерови јесу други. Мале примере почешће находимо око себе; нису увек ни грозни, ни штетни, чешће су смешни, или бар детињасти. Кројачев син учи права — ну по очиној смрти предузме радњу сам, постане кројач. Он изда научну студију „О међународном праву и његовим недостацима,» за народ, а испод назива потпише сс као писац: земљацима пружа Н.Н., кројач, мислећи јамачно : »када издам своју расправу као кројач, како ћу тада издићи положај кројачки! То ће се људи дивити, да је кројач у стању да разлаже о правничким предметима. Да, на том су сгупњу код нас сви кројачи... и т. д.» — Али шта је последица ? — Озбиљни ће га људи исмејати и прогласиће сву ту тактику за праву комендију. Ну у толико је жалоснија последица, ако она вправничка" расправа буде веома површна и плитка. Тим је мање почаствовао своје другове ; јер се кројачи неће прославити логпим правничким огледом, већ добрим капутом, а када испуњава

своју дужност као грађанин и човек, исто је тако достојан поштовања, исто је тако џентлмен, као и правник. Што је у овом наведеном примеру извео једаи, то чине многи у важнијим случајевима, они то чине целог живота, — то су ти глумци у нашем смислу, комендијаши — људи претворни, удешавани. Сви ти, о којима досле зборасмо, јесу у истини оно чиме се граде. Комондијашима зовемо оне, који се граде друкчији, но што су у самој ствари. Море тих разлика скоро је непрегледно. Људи афектовани и претворни , људи неискрени, дволичпи, лажпи, подмукли чак до оних, који су истински непоштењаци, издајннци, подлаци, који не само своје уверење продају за новац, већ воде у поквареност и пријатеље своје. С лицем претворним и намештеним у свези је друга особина , то јесг слика и прилика, сићушно изношење своЈег мишљења на видик, када, узгред речено, није то ни од какве важности. Свакојако, у цравом тренутку изјавити свој назор, јесте за похвллу ; али, играти се с бојама, кокардама и ношњом може се само тада, када се не води борба на живот и смрт. Тим играњем припрема се земљиште другој развратности, то јест одсудној размени ствари и обележја.. Мисао лако залута. Многи је младић сматрао, да је већ доста учинио својој родољубивој дужности, када је вргао на се народни крој место ствари, узеоје обележје. Ну тоје само почетак, и ,ако не учинимо што више и боље, то нам неће принети никакве вредности. Има људи, који друге одбијају од себе, не зато , што би кроз њих просјаивало нешто лоше, већ зато , што нису истинити. Никад с њима нисмо на чисто, нису искрени, не привезују нас, али хоће да нас к себи пусте, ваља да зато , да би се дивили њиховој досеци или слави. Правог човека ништа не може тако да одврати од неког, као таштина, сујета и комендијање. Истражују особености, да би се само што више разликовили од осталог света ; особењаштво, као и болешљива жудња за ориђиналношћу, тобожња самосталност и т. д. отуд постају. То иде чак до ситница, веома смешних; тако на пример, често се господа труде да пишу ружно и нечитко, ма да би могли писати лепо и читко; али на што то, та зар то није обично, просто, — нечиткост је узвишенија! То су невина уживања, — друга су јача. Човек и сам собом одиграва комендију ; има свести о томе , да моЖе понети центу, али он уверава, да би управо могао десет цената. То се да на површју написати — то видимо при представама у нозоришту. Тако ће можда и у том случају многи сверовати, али што је значајније, вероваће и сам почетник, будући је окружен својим присталицама, који му то понављају , или скривајући се у осамљености, да би се тако дубље зарио у своју величину. То је већ скоро болест — славољубље. Немци веле тој претераности жудња за величином (Сгб88еп\уаћп), али погођеним није толико до величине, колико до славе, коју људи спајају с величином. Из њих произлазе они непризнати ђонији, који у животу или не могоше постићи вредности, или се нису хтели одати правилном раду, који су у јавности учинили