Просветни гласник

о РУСКИМ СРЕДЊПМ ШКОЛАМА

211

речеио, да нису за наставни рад, а они су по иекодико година свога живота посветили предаван.у, бескорисном за учепике, па чак штавише п штетном". Кад додамо да је распнеом наређено да предавачи могу бити помоћници разредних старешина, те се тако потоњн проФесори могу порапије упознатп добро и с нриродом, скдоностпма п придикама ученичким п према томе подесити своје државе према ученцццма (ствар преко сваке мере важна), — онда смо нзнели све гдавне мисли из врло поучног расписа начелнпкова. Остаје нам да кажемо како се надамо да ће руска гпмназија за кратко време доћи до одличапх проФесора, ако само управеидц средњих шкода буду извршивалп н изводили овако добро смишљен пдан. * Рад управника средњих шкода у Русијијако је разгранат, пошто је њему поверен надзор над целом школом (дужан је похађати предавања, часове, издавати економске наредбе по школи, а често и по пансиону, водпти админпстрацију) и управљање васпптним радом у школи (обавезан је већати у седницама проФесорског савета о педагошким питањима, упућивати и надзиравати рад наставника и т, д.). Прави педагошки рад — држање часова мора њима бити спореднија ствар, пначе ће страдати она друга, важнија страна њихова рада. „Узнмајући у обзир различност тих обвеза" — вели начелник петроградскога школскога округа у једном свом расиису — »које се могу нзвршити само с много вреиена и труда, мнслим да је преко потребно због самога рада наредити, да од нове школске годнне директори средњих школа немају више од шест часова недељно, инспектори да не држе внше од дванаест а заменици инспектора не више од осамнаест". Једап од разлога, који су нагнали начелника, да пре почетка ове школске године изда ову наредбу, биће тај, што се нашло прилично директора, који су нрпмади на себе толико часова, да од њих нису могли вршити остале послове своје. * И у Русији се поодавно дошло до уверења о корисности установе разреднпх старешипа. Та је установа доиста и остварена, н гнмназиским законима разредним старешинама стављен је задатак, којп је — као што рекосмо — мало у чем различан од задатка разредних старешина по нашим гимназијама. На ову је установу, приликом увођења њезина у живот, полагано много нада. И та се установа доиста и показала корисна у миогом чем. Ну, ма да јој се то не може оспорити, нпак стоји и тај Факт, да она није оиравдала све наде, које су

на њу подагане. Томе су по, мишљењу начелника петроградског школског округа, два узрока: први је схватање дужности од стране разредних старешина са чисто Формалне стране, а други је, што се прп назначивању разреднлх старешина није како треба схватала њнхова дужност, за коју се иште доста н труда н времена. — Формалпзам је у свему врло штетан ; оп је узрок мпогој невољи у јавном живогу народном, алн је против њега тешко војеватп, јер је он последица личног схватања, а ово опет завпсн од васпитања. Знајући то, пачелник петроградског школског округа покушао је, колпко је могућно, ослабити штетне последице Формализма, састаравшп се укдоиптн други узрок, са којега ова установа не показује жељене резултате. Према закону о гимназијама разредпе старешпне могу бити само сталнп наставаицп, којп имају највећи број часова у дапом разреду, јер се тек на тај начин може наставннк уаознати са свима ученпцима повереног му разреда, изучити њихове подобиости п карактер, стећи правплно и тачно мишљење о сваком од њнх. Међу тим често се дешавало покрај свега овога, да се у понеким заводима постављају за разредне старешине наставници, који у том заводу имају једва шест часова недељно, па и то пе у једном разреду. Овакав је рад могао битп од корпсти старнјим наставнпцпма, који су тражили олакшпце, али је бно од штете по целокупну гимназпску наставу и васпптање, а поред тога је н протпван вакону о устројству гимназија. Сталним наставником сматра се само онај који има најмање дванаест часова у неком заводу, јер се према бро.ју часова одређује и пензнја. Вмајућп све ово у впду, начелник петроградскога школскога округа наређује, да се у будуће за разредне старешине постављаЈу такви наставници и онп који не раде у другим заводима, а од броја часова зависиће у коме ће се разреду поставити. Испуњавањем дужности разредних старешина у два завода покрај тога што је противно закону још је н врлр неудобно и тешко : настагаик пре свега није у стању познати се с ученицима двају завода, а за тим према новим правилима о испитима не може нматн времена да присуствује на свима пспитима новерених му ученпка. * Ваља нам говорити н о нансионпма, који се налазе уз многе мушке средње заводе (гимназије, прогимназпје, реалке и техничке школе). а по себи су у Русији тако важнп, да се не смеју губити из вида. Од како је основана гимназија у Русији, бпло је међу ученпцима деце, која нису живеда ни у