Просветни гласник

о руским средњим школама

213

Не паводећи све раздоге у придог овој новиии, у распису се паглашује, да Формални испити нису без штетних последица и по само учење, јер се наставници поведу погдекад и преко воље жељом, не толико да науче, колико да припреме учеиике за нспит. Међу тим успех учења, као што је поменуто, не захтева да се наставницн наводе на овај клизав пут. Вешт насгавпикје увек кадар верно оценитп знање н стенеи умне зрелости својпх ученика, не према поједпним њиховпм одговорима, већ према томе, колико су они савладалп предмет, научпвши најбитније му стране, и колпко су према томе развилп у себи моћ мишљења. Да се ово постигне, у расппсу се препоручује да наставнпци, не чекајући да се свршп какав бпло одељак, што је могућно чешће попављају што се већ прешло, јер деца лако теку знања алп их лако п заборављају. Доказ је овоме великп број слабих оцена за прву четврт школске године. За то се треба нарочито у почетку задржавати на едементима науке, јер се без њих не може замисдпти никакав успех у даљем учењу. Ади п после тога је потребно враћатц се ономе што је изучено, ако се опазп да ученици што бпло не знају како треба; увиди ли се иак дајетонемогућно ностићи на часу у школи, то треба казатп ученпку пдп његовим родптељпма, што је иотребно неизоставно научптн. „Кад се овако буде радидо", тако се завржује овај расппс, „наставник ће пмати не само на крају него и у току целе школске године тачно мцшљење о знању ученикову, и према томе ће се показати да је савршено бесплодно п некорисно напрезање ученика ради спреме за испите, а уштедпће се време за мираи п користан посао. Тиме ће се п васпптање крепути на боље, јер ће се ученици одучити од штетне навике да одлажу рад до краја године у нади да ће све то накнадити напрезањем иред испит, или окретношћу и сдучајним успехом на испиту. Родитељи ће такођер предузетп мере, да им деца целе године не проводе време у нераду и да им ни једап месец не прође без користи". * Познато је, да се у Русији сваким дааом све јаснпје увиђа нотреба, да се образовање што више прошпри у све слојеве друштвене. С почетка је, као што смо номињали, све остављано приватној инпцијативи ; држава је само у неколико у незнатној мери притицала у помоћ отварању шкода. За свога минпстровања гроФ Толстој захтевао је 200.000 рубаља државне помоћи за основне народне школе, — данас држава даје преко 4,500.000 рубаља за основне школе, а средњим заводима руско мипистарство просвете притекдо је у помоћ 1889. г. са сумом од 9,649.411 рубаља. Према буџету прпхода просветви глАСНив 1892.

од 1.056,509.822 рубље и расхода од 1.056,515.525 рубаља пзгдеда да је ово незнатан издатакна средње школе. Међу тим ко зна, како се у овом погдеду стајало пре неколико деценпја, мора признати да је ово огроман напредак. Разуме се да опет поред свега овога државна помоћ није тодика, да би могла подмирити све потребе свих средњих школа. Врдо ведпкп део трошкова, као што споменусмо, који се пе може подмирити школарином, нада на општипе и земство. И она их врло радо подносе, јер знају да ти трошкови нису узадуднп. Колико је ово уверење у Русијп чврсто, најбоље сведочи чињеница, да у Русији нма врло знатан број завода за женско образовање, на које држава даје врло мало. — Овој околности мора се захвалпти што има у Русији, поред средњих завода, о којпма и надзор и трошак водп држава, и много таквпх школа, а нарочито гпмназпја мушких п женских, које су основади и о којима се старају прпватни људи, разуме се саобразно закошша, на основу којих се п подижу таквп заводи. Они се све впше множе, а то је не само добар знак да се сваком годином све то више осећа потреба вишега образовања, него још и сведоџба, да надлежни чинпоци у њима гледају добре помагаче у задовољавању оних истих потреба, радп којих се оснивају и државпи заводи. А какав им се задатак ставља и како се он схвата, најбоље се види из једнога новога расписа начелника петроградскога школскога округа. У њему се признаје, да тп средњешкодскп прпватни заводи врло много користе и да због тога заузимају врло видно место у снстеми средњешкодских завода, јер су се свагда обрасцп државних средњих школа израђивалн угледањем па приватне заводе, којн су потпуно задовољавади потребе образовања, какве су како кад у друштву ницале, удешавајући према њима своје наставне програме. Држава се увек користила материјадом, добивеним искуством појединаца у делу образовања, и баш тога ради приватни средњи заводи увек су имади и увек ће имати ведики значај. Овако схватајући задаћу приватних завода, у овоме се распису изјављује жеља, да се ови заводи све то впше множе п даје обећање, да их власт државна неће ни у чем стешњавати нити приморавати да усиајају већ готове п одређене обрасце државних завода. Сваки оснивач може стварати наставни програм како нађе за потребно, држећи се само законског наређења, да се у њима предаје закоп божји п руски језик, а у онима између њпх, у којима се уча нсторија и земљопис, да се учи руска историја и руски земљопис. Надзор надлежне државне вдасти треба да се усредсреди на ток и правац васпитања и на то, да све предмете предају