Просветни гласник

215

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА.

КЊИЖЕВНЕ ОБЗНАНЕ Зоологија за средву школску наставу по Покорноме израдио Јосиф ПециК, начелник министарства просвете ц црквених послова у пенсији. ( Друго аоирављено издање с 514 слика). Цена је књизи 2-50 дин. У Београду. Српска краљевска државна штампарија. 1891. год. (Свршетак) Имали кога ко не зна, да се у пилета, ћурке и т. д. грудна кост, на којој се налази тако звано «бело месо", зове кобилица и да посред кобилице има коштан гребен. Такву кобилицу с гребеном имају све наше тице, а нојеви « казуари и њихови сродници на кобилици немају гребена. Зашто ? Што која тица више, брже и вештије лети, то је у ње и кобилица с гребеном сразмерно већа и јача, и обрнуто. Нојеви не могу летети, с тога је у њих кобилица без гребена. Даље, све тице осем ноја и његових сродника имају у репу пера лепезасто ноређана, а у нојева су репна нера на чуперке распоређена. О овој разлици о размештају репних нера, по којој се све тице разликују од нојева, нема нигде спомеиа у г. Пецића у опису појединих тица, али то није изоставио Покорни, који је и ту разлику употребио у својој подели тица. Најпосле, једне тице притегну или скупе ноге пода се кад лете (н. пр. вране, врапци и т. д.), а друге кад лете пруже ноге назад, н. пр. роде, чапље и т. д. Ове неколике напомене морао сам навести да буде јасна основица подели тица. И сада та подела (са свим друкчије него у г. Пецића) гласи: I. Тице с репним перјем лепезасто распоређеним имају кобилицу с гребеном. А. Ваздушне тице (лете врло брзо и то скупљеним ногама I. Грабљивице (Карасез) Имају восковицу при основи снажног чакљасто савијеног кљупа и на ногама јаке канџе. и т. д. II. Тице с репним перјем на чуперке распоређеним имају кобилицу без гребена, ноге голе за трчање и закржљала крила. Тркачице (Сигзогев). У крокодила су зуби у внлице ужлебљени, а у гуштерова и змија зуби су прирасли за вилицо (нису ужлебљени). То се не види у Зоологијп г. Пецића. По њему су у крокодила (стр. 136.) „зуби оштри и проређени® (м. чврсто у вилице ужлебљенм)

или опет (стр. 136.) «3уби су им раштркани® (м. у вилице углављени). У змија (стр. 145.): „Ситни су им зуби натраг окренути« (м. зуби су им натраг савијени и прирасли за ивицу од вилица), а за зубе у гуштера у општој карактеристици не казује се ништа, да ли су прирасли или ужлебљени. Помешао је г. П. крокодиле с гуштерима на стр. 140. овако: «Сви се (гуштери) хране другим животнњама, али, оеим нрокодила ни један гуштер није штетан ни опасан." Заборавио је писац да гуштери чине један ред гмизаваца за себе а крокодили други опет засебни ред гмизаваца, дакле да крокодили нису гуштери. Преглед рептилија сав је погрешан у свима својим деловима. Навешћу из прегледа само неке погрешке. Г. П. вели за рептилије: »Носе јаја која нису житка а имају меку љуску. с< »Из јаја се излегу змијићи # (стр. 147.). Да је г. П., који се »после педагогије најрадије бави природним наукама", икчд у своме веку имао у рукама јаје корњачино или гротуљу јаја змијињих, уверио би се, да су јаја у гмизаваца изнутра житка а с поља омотана меком сухом љуском; а да се из корњачиних, крокодилских и гуштеричиних јаја легу «змијићи а , не верујем. да би тако рекао и ночетник у овој науци. На стр. 225. У дневних лептирова „крила су шарена, велика и, кад лете, стоје усправно« (м. и кад стоје, усправе крила.) Да је гусеница ларва лептирова, рчица ларва гундељева, да ларва није чаура нити чаурак, да чаура није ларва, мислим да данас не ће грешити ни ђак I. разреда гимназије, а ево како аљкаво за те исте ученике пише г. Пецић. У њега стоји овако под сликама: 369-ом. «Мртвачка глава, гусеница и ларва" (м. чаурак); 370-ом. „Боров љиљак, гусеница и ларва" (м. чаурак); 373-ом. »Свиленарица... десно расечена чаурица с ларвом 8 (м. с чаурком); 411-ом «Вашичар (сћгувосора рег!а), буба, чаура (м. ларва) јаја«. Па онда у њега »Из гундељеве ларве изведе се црв» (стр. 203.); у њега гусенице лете: «Јаја — леитира дувне (Прапв топасћа) - не промрзну на зими, већ свршетком Априла излете (?) из њих гусенице, обрасле чупавим брадавицама" (стр. 233). На стр. 236.: »Мала гусеница — малога мразовца (асШаПа 1)гита1;а) — је отворено зелена, и нема ногу натрбуху« (м. њену малу гусеницу лако је познати по отворено зеленој боји и малом броју ногу на трбуху). Међу тим за исте лептире, које 28*