Просветни гласник

КЊИЖЕВНЕ ОБЗНАНЕ

517

оавршене инсекте, али су испрва без крила и т. д. на онда завршује овим речима: »Пошто ларве неколико пута промене евоју кожу, изађу оне из воде као тако зване нимФе, ухвате се за какву бпљку, кожа им на леђима прсне и из ње изиђе савршен виленски коњиц. Овај се преображај зове несавршен преображај, јер ту није било онога мировања у облику чауре.« У г. Пецића то место гласи : „Пошто (ларва водеиог коњица) више пута збаци покожицу, претвори се у чауру, из које (?) се већ виде трагови од крила. Чауре не стоје на миру, већ се крећу као што то бива и код других буба, и непрестано прима храну у се 11 (стр. 247.). Ко дакле вели, да се чауре воденог коњица «крећу, као што то бива и код других буба" тај је избрисао разлику између инсеката са савршеном и инсеката с несавршеном метаморфозом, пошто тврди да се и у других буба као и у воденог коњица чауре »крећу и непрестано примају храну у се«. а то је еа свим погрешно. На стр. 249. пише г. П.: „Водени цвет (Ерћетега уи1§а1;а) иагледа као комарац или као мушица." — „Водени цвет за време свог кратког века не једе ништа « — „Водени цвет храни се многим ситнијим животињицама.« — Први и трећи навод су ориђинали г. Пецићеви. Обе су погрешке у оба његова издања По чему ли водени цвет „ изгледа као комарац или мухпица"? Ови инсекти двокрилци еу, а водени цвет има четирп крила; комарац и мушица немају на крају трбуха никаквих чекиња, а водени цвет има «три чекиње на крају трбуха". Како ли се водени цвет „храни многим ситнијим животињицама"? У њега су вилице не само »са свим слабе« (стр. 248.), већ су му сви усни делови са свим закржљали, он се дакле и не може да храни. Ну он хране и не треба за оно два три часа својега зкивота у ваздуху, па за то су му закржљали усни делови. Као штс је г. Пецић за китове (Се1;асеа) изумео ново име »Рибе сисавци« (стр. 67. У I. их издању зове : Рибе као сисавци; стр. 65.), што по његовој терминологији казује да су то и рибе и оисавци, то је он за те особите створове морао скројити и особити орган за дисање: »штрцаљке" и према њиховој величини дати им и нарочиту запрегу од грдних морских коња, морских лавова и морских паса. Бво како г. П. слика китове у прегледу сисаваца на стр. 76.: «Рибе сиеавци дишу на штрцаљке. Имају предње удове налик на иерајаре." По његовом су, дакле опису у китова удови налик на крупне 4 — 5 метара дугачке морске коње, морске псе и т. д., јер ове се животиње зову перајари (Ј. Пецића Зоологија, стр. 33., 34. и 35.). За нашу зоолошку терминологију не може се

казати да је са свим пречишћена, али речи: гмизавци, водоземци, крљушти, шкрге, шкржни отвори и т. д. тако су се у зоологиској науци одомаћили, тако су то постали утврђени термини, да их никаква Академија Наука оборити не може. Код овако лепих јасних готових српских назива, ево неколико примера ради доказа, каква је неподесна самовољна зоолошка терминологија г. Пецића. Ником данас, не би пало на памет да рептилије српски назове друкчије него гмизавци. У првом издању своје Зоологије (стр. 127).). г. П. назвао је животиње ове класе: »Животиње што пузе илигмизавци, пузавци (герШЈа)«. У другом издању изоставља он свуда добар српски термин »гмизавцу,« па ту класу назива „Рептилије или животиње што пузе»; те свуда где је говор н. пр. о топлоти крвп у рептилија, о дисању њихову и т. д., он за њих нема другог имена до само »животиње што пузе" (стр. 295.). Ну што је најжалосније, г. П. у »прегледу свију животиња« на стр. 297. те исте рептилије зове: „Водоземци (герШЈа)«. Тражио сам и трашио међу <,штампарским погрешкама« нећу ли где наћи какву такву исправку, али узалуд. За гуштере и змије зна се, да им је тело покривено крљуштима (преварним крљуштима). И г. П. реч „крљушти® ћопа ЈМе употребљава код гуштерова, али је без сумње видео свлан змијињи, па му не иде у главу где ту могу бити крљушти у змије, па ма оне биле и преварне, те куј и уноси у школску књигу триста нових крајње неподесних и смешних термина и назива за саму реч „крљушти". Ево чим г. П. замењује термим »крљушти«: за барску змију (ТгорМопоћм паМх) вели, да њена «кошуљица « озго има ситније »пеге 8 ; оздо су веће «пеге» (стр. 141. м. крљушти) ; за змиског цара (Воа сопз1;г1с1;ог): »Глава јој (м. му) је покривена као и цело тело ситним „перутои" (стр. 142. м. крљуштима); за шарана (Ујрега ћегиз): »Глава јој је покривена ситним залисцима (стр. 144., м. крљуштима); а у опште: »Све змије имају тело покривено љускавом кошуљицом (стр. 145., м. крљуштима). — Али овај терминологиски речник о крљуштима у рептилија још није потпун: има ту још и „крљушти са пасом лреко леђа« и ,крљушти без паса.» Ово је уникум. Ова два нова ориђинална термина г. Пецићева налазе се у »прегледу рептилија« на стр. 147. У прегледу гмизаваца г. II., изЕ ^осећи карактеристике за сва четири реда, иише за гуштере и змије овако: