Просветни гласник

30*

женске школе У АУСТРИЈП

231

ходило су 1888.-9. год. 1362 ученице; многе бесплатно. Даље, друштво подиже болницо, пснсионе фондове, за учитељице и у опште за вреднс женскинј О , итд . Издавањем брошура, читањем реФерата, друштво се стара да разбије предрасудв против женског образовања и женског рада. У циљу допуне општег образовања женскиња, друштво је позивало проФесоре и наставнпке за држање јавних предавања, тако званих \Ут1егСш-80, којима је предмет мешан сваке године. Између осталих, држани су, у разно време, и овп курсовн: Историја вештнпа у старом и у средњем веку; репесансе, у Италији; нсторија културе у Француској; литература старог истока; иеторија Француско литературе ; историја музике, и т. д, Најзад, друштво је, 1871. год., основало четвороразредну девојачку школу за опште образовањс — Нбћеге ВЈ1с1ип§-88сћп1е Гиг Мас1сћоп. Доцније су чињсне измене у уређоњу и наставном илапу ове школе, док није 1888. год., готово са свим изједначена с лицејнма градачким и прашким. Учепице, које желе ступити у лицеј, полажу пријамни исгшт пз језика и четири врсте рачуна. Школске 1888.-9. год. било је у лицеју 248 ученица. Школарина је 90 Фор. годишње. 4. Немачки лицеј у Прагу основало је 1874. год. немачко друштво Уегејп /иг ЕгћаИип« ипс1 КбгДегип^ 1 с1ез (1еи1асћеп Ма^сћеп-Еусеитз. Школске 1886.-7. год. било је 247 ученица. Школа је шесторазредна. Уређење и наставни план у главном су једпаки с лицејима у Грацу и у Бечу. 5. Привагни лицеј г-ђе Ајтелес. Од приватних школа за више образовање женскиња оваЈ је лицеј по своме типу и по ресултатима које даје, иајприближнији поменутим лицејима. Основан за девојке из богатијих породица, лицеј овај наплаћује велику школарипу: у припремном разреду 140 Фор. год., у I. и II. разр. лицеја 160 Фор., у III. р. 180, у IV., V. и VI. разр. 220 Фор. Пансионаткиње плаћају 900 Фор. Прошле школске године било је свега ученица у овој школн 153, а између њих 15 пансионаткиња. При ступању у лицеј ученице полажу пријамни испит, којом се приликом тражи и осиовно знање Франц, језика. На највиши ступањ дигнути су у овој школи језици и естетичко образовање. Школа ова има припремни курс и шест разреда лицеја. За ученице, које сврше свих шест разреда, као и за оне које су се школовале ван овог лицеја уређени су, уз лицеј, нарочити курсови за Француски и енглески језик, историју немачке литературе, историју вештина, цртање и ручне радове. За похо-

ђење свију тих курсова плаћа се 140 Фор. годишњо, а за ноједино предмете 15—40 Фор. У заводу се одржава најбољи ред — учионице, собе з<* рад и за пансионаткиње довољно су простране, здраве и чисте ; библиотека, збирке за јестаственицу, за Физику и хемију још су мале, али се редовно попуњавају. * Осим воћ побројаних школа за образовање женскиња, има у Бечу и у другим већим градовнма разних приватних, интернатскич и екстернатских школа и тако званих РогЉИсћтд-асигзе. По своме уређењу и по броју учоница махом су ове школе на нижем ступшу од лицеја, долазо већином у ред Ао1к8 - и Вигдег8сћи1еп. Као бољн заводн те врсте у Бечу рачунају се: осморазредпа ^о1кз — ппс! Виг§ег8с1ш1е с Ког11пк1 ипувсигне г-ђе Гунеш, осморазредпа Мас1сћеп - Већг-ипс! ЕгаећипЈ?8 - АпаГаН, с трима Гог1ћИс1ип§-8с1аб8еп г-ђо Ганаусек. Добрим редом, смештен у најлепшем и најздравијем крају Беча, ЛУаћппо-, СоМа^е Ап1ап§еп, одликује се завод г-ђеМарије Винтерберг Еећг-ипс1 Егхјећип^а-Ап81а11 Гиг МаАсћеп. Прошле школске године било је у овом заводу шест српкиња из Боограда и три из Травпика. У Аустрији има велшш број женских школа у рукама калуђерица; има таквих школа и за кћерн аристократских породица. У некима од таквнх завода ученице су са свим одвојене од света: не пуштају се никуда из пансиона, докле год не свршо курс, па ни о летњем школском одмору. Осим духовних лица никакав мушкарац не може ући у завод. Не изузимају се од тог правила ни лица из реда највише школске власти. Главна пажња у овим школама обраћа се на религиозно-морално васпитање, на стране језике и елегантне манире. Из реда тих школа за кћери аристократских породица познате су : Еећг-ипс1 Егаећипдчз - АпвГаИ Егаиеп уоп НеШ^еп Негхеп Јези п завод монахиња Салезијанки Еећг-ипс! Еггшћип^а-Апз^аН; Гиг еће луеЉНсће Ји^еш! ћоћегег 81апс1е. ЈЈС * * По тврђењу г. Петрова, опште образовање женскпња у Аустрији стоји у сваком погледу ниже, него у Русији. Виших женских школа, које би долазиле у ред педагошких и виших женских курсова у Аустрији никако и нема. Средње женске школе, које одговарају донекле руским гимназијама и институтима. скорашње су, нема их довољно, и имају карактер приватних школа, што је везано с многим незгодама. Најзад, по своме правцу и наставпом плану, школе су ове (изузимајући чешку школу), удешене за богатији део средње интелигентне класе.