Просветни гласник

СТАРА ИСТОРИЈЛ

ИСТОЧНИХ НАРОДА

одуаета, те је постадо најпростије и најлакше ппсање, демотично пдп пародно. Од јерагпчне буквпце постада Је Феничанска, од које је онет постала грчка п наша буквица 10. Књижевност. — Мисирска књнжевпост је најстарпја на свету. Поред књига верског садржаја, којих је највнше остало, у гробовпма, нађено је још п књпга са разном друго.ч садржином, као: књига лекарских, мађнскпх н геометрпс* ких, путописа, пнсама, па и сампх прпча н романа Из натнпса на гробу једног човека из шесте дпнастије, за кога се велп да је био Фараопов „чувар куће са књпгама", види се да је још у најстарпје доба било у Мпсиру бпблпотека 11. Судбина лисирске образованосхи. Мисирска образовапост иостала је на пет хиљада годнна пре Хрнста, дакле много нре ио што су осгали народа изашли нз дчвљач»ог стања. Она је наиредовала, док год је трајала мпспрска царевппа, па је њу падживела н продужпла се нод Персијанцима, Грцима п Рпмљанпма, док се мало но мало еа свнм пе угаси у У веку после Хрнста, са падом рнмске царевине. Она је оставпла после себе сплне споменпке у Нпловој долпнп, којима се и дапас не могу довољпо да паднве нутници. Велпчанствене ннрамнде остаће да вечпто прнчају млађпм покољењпма о велпкој н старој културп мпспрској , јер „док се све друге ствари боје времена, — како велн један средњевековнн арабљански нпсац, — време се бојп нпрамнда "

ДРУГИ ДЕО АСИРИЈА И ВАВИЛОНИЈА ГЛАВА I. ГеограФски ноложај Асирије и Вавидонпје. Обновљење њихове исторнје. 1. Област Тигра и Еуфрата. — 2. Псриодично изливање Тнгра и Еуфрата. — 3. Ваиилонија (Халдоја). — 4. Асирија. 5. Нређашње знање нз исторнје Вавилоније и Асирије. — 6. Нова открића. 1. Област Тигра и Еуфрата. — Асирпја п Вавилонија налазиле су се у заиадиој Азији, н то у областп Тигра ц Еуфрата. Ова је област једпа велпка равнпца, која се простпре од Тавриса на северу па до Нерспског залпва на југу, између нланпнске впсоравнн иранске на истоку п пустиња на западу. Тигар п Еуфрат пзвпру на јерменскпм нланпнама, и сплазећи с тпх нланпна опп се пајнре приближују једандругом, акадспђу у долипу они се удаљују један од другог и постају ширн н дубљп. Тпгар одатле пде нраво у море,прпмајућн у себе више прптока са мидских и нерспскпх планина па

истоку. Еуфрат је дужи од Тигра, јер не пде ираво у море, већ скрећг најпре дуго па запад у песковпте пустпње. Пре утока у Персиски залив обе се реке сливају у једну реку, која се назпва Шателараб. У старо време оне се не сливаху у једно, већ је свака имала своје засебно ушће, п при утоку грађаху једну велику делгу. Земљу између Тигра п Еуфрата назваше још сгарн грчки геограФИ Месоаотамијом иди Међуречјем. 2. Периодично изливање Тигра н Ејфрата. — Као што је Нид створпо Мпспр, тако су и Тигар и Еуфрат учинилп пдодном Месопотамију, те су се уњој могде још у најстарпје време образоватп државе са развијепом цпвпдпзацпјом. Да ннје бидо Тпгра п Еуфрата, Месонотампја би бида само једна иустпња без воде н становнпка. Ове две реке пздпвају се, као п Ннд, сваке године с продећа, у месецу априлу, и њнхова се вода не враћа у корпто до месеца јуна, када настају велпке врућине. Старп народп, којп живљаху око овпх река, беху пскопалн по свој земљн многобројне канале, и својнм вештнм задивањем беху начиннди од равнпце Тпгра п Еуфрата, како ведп Херодот, најплодппју земљу па свету. Данас је Месопотамија скоро иуста п покрнвена песком, јер садашњп становнццп њенп не умеју да се корпсте водом Тигра п ЕуФрата, већ је остављају да образује баруштппе п да чинп земљу нездравом. 3. Вавилонија (Халдеја). — Вавплонпја нлп Халдеја обухваташе јужнп део равнпце Тпгра н Еуфрата до Перспског задпва. У њој ретко пада киша, и у дето влада веднка суша. Алп старп ХалдеЈци беху ппак начпнили своју земљу онако исто ндодпом, као што је бпо п Мпсир. Особпто добро усиеваху у њој пшенпца и јечам, јер даваху на једну врећу две ста врећа, а у добрим годинама н три ста. У Хаддеји, као п у Миспру, не беше разноврсног дрвећа, већ само падме образоваху чптаве шуме п својим пдодом намирпваху све животне потребе тамошњих станковника. Од њнхова пдода градпо се хдеб, вппо, мед и брашно, а у време велике препеке, кад би сунце изгорело траву, п храна за говеда п овце. Халдеја је бнла покривена многим градовима, од којих је најзнатнијп бпо Вавилон (Баб-Илу пди Бабел). 4. Асирија. — Асирија се надазида с обе страпе Горњег Тпгра, п пружала се на север до јерменскпх, а на нсток до мидских пданина. Она се раздикује и по клими и ио земљишту од Вавидонпје. Због окодних планпна клима у њој нпје онако топла као у Вавплонији и остадој Месоиотамнјп; у зпму често иада киша н снег, а у дего вдадају јакн ветрови. Земљиште је неједнако, час брдовпто н каменито, час равно п пдодно. Па у њој нема нн истог дрвећа као у Вавилонпји, већ у место палама расте различито дрвеће умеренпх нредела, као: трешње, шљиве. ораси, кајсијеитд. Јужпо од Асирије, нзмеђу Тигра и његове притоке Хоасна, падазнда се Сузијана пдп Елам, чије је земљиште бпло онако исто плодно као и халдејско. У Асирији је био најзнатнији град Нинива, а у Еламу Суза.