Просветни гласник

СТАРА ИСТОРИЈА ИСТОЧНИХ НАРОДА

изрезаних са свим у стени , од којих је иајчувенији храм Рамзеса II у Ипсамбулу са кодосадним киповима Рамзесовим изрезаним у самој стенн. И једнн и други храмови бшш су украшени у свим својпм деловима. Кров је био налик на небо ио плавој боји и златним звездама ; стубови су биди покривени натписима и сдикама, па и зидови су биди украшени сдикама Фараонскпм. 4. Палате и куће. — Куће мисирске биде су саграђене од сдабије грађе и дошије од храмова, па за то се п нису до данас очуваде. Готово то исто бидо је и са палатама Из сдика впдимо да су падате биде врдо укусно израђене и да су биде окружене зеденидом и водоскоцима. Куће сиромашних људи биде су просте кодибе, сазидане од црног бдата Ниловог, а богаташке куће биле су зпдане од тврђег материјада и пмале су с удице једну Фасаду без прозора, а унугра беху вртови и водоскоци. 5. Гробови и иирамиде. — Много боље и тврђе од кућа и падата грађени су гробови мисирски, те вечите куће у којима ће човек жпветп после смрти. Најстарији гробови мисирски, тако зване мастабе, биди су четвороугони, високп 3-12 метара и сазидани од камена. Унутра у мастабама бида су три гдавна деда: ходннк, капеда п иодрум. Жпви су могли ући само у капелу, где су се скупљали да читају посмртне молитве и да принесу жртву; у ходиику (који се звао сердаб) бпде су затворене статуе покојникове. Трећп део гроба, нодрум, бпо је најважннји, и у твега се сидазило кроз један бунар, који је често бпо дубок до 30 метара. У подруму је стајала мртвачка мумија у ковчегу од ружичастог гранита или од пдавог кречњака, или пак од црног базадта. По што је тедо спуштепо у подрум, удазак је био засипан камењем и песком, те да се тако мумија сачува од повреде п крађе. Али ни најбоље мастабе не могу се упоредити са ведичанственим краљевским гробницама иди аирамидама. Обично је сваки вдададац ступајући на престо почињао зидати себи пирамиду у којуће се сахранити посде смрти. То се зидање продужавало кроз много година, п на њему су радиле стотине хиљада радника. Пирамиде су унутра налик на мастабе, јер имају исте вијугаве ходнике, скривене собе п дубоке подруме ; ади у њима не грађаху канеле, да не би живи могди ући унутра и оскврнити тедо Фараоново. Пирамида је очувано много и надазе се у средњем Мисиру, на девој обади Нидовој, недадеко од МемФиса, где се надазе и оне три велике пирамиде које смо поменуди раније Мале су пирамиде већином затрпане у иеску. Пирамиде су подизане највише за време старог царства, а посде дванаесте династије прављене су огромне нодземне гробнице иди пећине, изрезане у самој стени. 6. Вајарство. — Мисирско вајарство онако је исто давнашње као и грађевинарство; док се још цео свет налазио у варварству, у Мисиру су вештачки израђиване разне статуе. И вајарство је изазвала вера, јер је она захтевала да се норед мумија чувају и сгатуе покојникове. Најстарија

мисирска статуа је по свој придици сфпнкс , који се надази поред великих лирамида. Статуе из старог времена рађене су ирема нрироди и врдо су живе и верне ориђинаду. Ади ночевнш од Средњег Царства статуе нису више тако верне ориђпналу, јер су их вајари морали радити према утврђеним правилима верским. Оие су све налик једна на другу : ноге су паралелне, стопале састављене, руке нрекршгене, и цеда је статуа без покрета II израза. Од Новог Царсгва ночињу се правити статуе са огромном величином, као што су статуе Рамзеса II у Ипсамбуду, које имају 20 метара у висину. 7. Сликарство. — Сдикарство се није развило у Мисиру као засебна вештина, већ је ишда уз грађевинарство и вајарство. Мисирски сдикари зналп су само бојити већ нацртане слике, алн те бојо су тако стадне, да су се и данас, после пет хиљада година, сачуваде. И сликарство је бидо, као војарство, поддожено верским правидима, којпх су се сдпкарн морали строго држати, те су пм за то слпке врло монотоне. 8. Индустрија. — И пндустрија је бпла развијена у Мисираца још у најстарије доба. Миспрци су знадн јот у прво време радитн разне метаде, злато, сребро, бакар, калај, бронзу. Њихова бропза била је особито чврста, и од ње су лиди статуице и разно посуђе. Они су такође нознавали драго камење, од кога су правиди наките. Још од почетка своје исторпје они су умели правнги стакло, и од њег су израђивади вештачко камење за накит п разно посуђе. Они су знади још да израђују порцедан, и њпхово дивно гдеђосано посуђе испуњавадо је иалате. Ведпкп број њкхових радника ткао је и бојио разна ткнва од дана и вуне, као и Фине материје, које су везене златом. 9. Мисирска иисмеиост. — Миспрци су пмалп трн врсте писања, које су се у самој стварп сводиле на једно, а то су: јероглифско, јератично и демотично иисапс. Јероглифско се писање највнше употребљавало у натписима на споменицима и састојало се нз три врсге знакова: фонетичнах, силабичних н идеографеких. Фонетични СШШ С ГТуу^

ЈероглиФи знаци предстаљаху гдасове као што су и наша ппсмена; силабични знаци представљаху слогове, а идеограФски знаци представљаху чптаве мисли сликом самог предмета (нпр. човек или жена предс/гављапи су сликом човека или жене). Ово пнсање са сливама н знацима било је врло тешко, с тога је упроштено н нанрављено је јератично писање, које је служпло за свакодневну употребу. Најзад су нека писмена и од јератичне буквице