Просветни гласник

14 стара историја

да треба тачно вршити верске обреде, поштовати све што припада боговима, бити искрен, поштен и милостив. ГчЛАВА VI. Улетност, индустрија и књижевиост. 1. Развитак и карактер миснрске умЕтности. — 2. Грахевинарство. — 3. Храмови. — 4. Пллате ii КУЋЕ. — 5. ГРОБОВИ И ПИРАМИДЕ. — 6. ВАјарство. 7. С .1ИКАРСТВО. — 8. ИндуСТРИЈА. — 9. МиСИРСКА ПИСМЕНОСТ. 1 0. Књижевност. — 11. Судбина мисирске образованости 1. Развитак и карактер мисирске уметности. — Мисирске уметност је најстарија на свету; она се почела развијати још са оснивањем мисирског царства. Она није б. ла подједнака од почетка до краја, већ се поступно развпјала н пролазила кроз доба своје младости, зрелости и доба опадања. Мисирска уметност носи на себи верски карактер, јер Је вера подстндала побожне Мисирце на уметничке радове. Мисирски уметнички сноменпци многобројнн су; ниједан старн народ није их више оставио. Тн споменици су разноврсни, грађевинарски, вајарски и сллкарски.

НАРОДА

2. Грађевииарство.—Мпсирци су градили своје грађевине врло велике итако чврсте, да се многе ни до данас нису порушиле, Ценећи мало краткн јкивот на овом свету и бринућп се више за вечити живот после смртп, онп су и своје грађевипе подизали више за своје мртве и за своје богове , него лн за живе људе. Они су више зида.ш храмове и гробове, него ли куће и палаге. ЈЕБихови храмови и гробовп су величанстиени и чврсти, јер су пх зпдали (а вечита времена, а куће пиалате много су биле мање и трошнмје, јер су грађене да послуже човеку само за кратко време његова живота па овом скету. 3. Храмови. — Мисирски храмови грађени су без реда и плана. Свакп храм имао је једно светилиште т. ј. ћелпју, у којој је стајао божји кин и куда је могао ућп само земал>ски бог, #араон. Светилиште је било најважнији део храма, али није најлепши и највећи Уз светилиште су зидане многе собе, у којима је стајало одело и ствари црквене, н многе друге грађевине, које су без и каквога реда подизане у разна времена од разних Фараона. Сва ова здања ограђена су била уједно једном оградом. У храм се улазило кроз тако звани аилон, а то су велика правоугона врата између две куле са нагнутим зпдовима. ГГред уласком, с једне и друге стране врата, стајалн су по кашто два обелиска, т. ј. огромне че-

Храм са обедисцима

твртасте камене г.гле са нозлаћеним врховима, или нак какви ве.лпки киповп. Често се вратима долазило улицом, окружеиом СФПнксовнма с обе стране. Највећи храм миспрскп, који н сад сгоји, јест храм Амоиов у Еариаку (који смо номенули ранцје). Овај храм састављен је из једанаест раз-

лнчитих храмова, у че^прп ограде. Он има два пнлоиа, који су раздвојенп улицом од стубова и дкориштем окруженим такође стубовима. Иза другог иилона налазила се она чувена хипостплна сала, о којој смо раније говорплп. Оспм ових храмова над земљом било је и подземних храмова,