Просветни гласник

149

код Рогачице, не бих ли тиме привукао на ова места пажњу будућих истраживача. Највеће несугласице почињу од Зворника па трају све низ Дрину, докле она не изиђе из брдског оквира и не уђе у равну Посавину. Овде су на српској страни планине Борања и Гучево са својим западним огранцима, а на босанској је Мајевица са својим источним огранцима. Босански је терен увршћен сав у Флиш, с једном масом серпентина, и Неоген, а ја сам на одговарајућим нашим странама обележио био :

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Иа

Неогени омотач, Тријасне кречњаке и доломиге, ВерФенске слојеве, Кристаласте шкриљце, Граните, Серпентине, и Трахите. новој пак карти додао сам још: Палеозојске шкриљце, Кретацејске кречњаке, Један изданак дијабаза,

и тако се

8. 9. 10.. још више од података босанских геолога удаљио. По мојим проматрањима, дакле, геолошки склоп овога краја много је сложенији и нејаснији, но што се по геолошкој карти суседнога дела Босне могло очекивати. И на босанској страни нису геолошки одношаји простији нити разумљивији, и моја проматрања на оној страни нису ми ни мало наше ствари разумљивијим учинила. С пуним је иравом г. Е. Тге1ге рекао : Бхе паћеге Пт§ећип§ уоп 2\Уогтк 181; е!пе с1ег део1о§18сћ сотрћсМее! гиваттеп^езе^гГеп ипс! зсћ\\чегј§81; ги с1еи1епс1еп јп Вовпјеп. 8егреп1те, ДувсћагНде ЗапЉкеЈпе, ОиагГгће. Б јо гћ,8с1ие1ег ипс1 Апс1е8Ши(Те пећтеп ап јепег 2и8аттен8е1;2ипд АпШећ ип<1 81пс1 ап8сће1пепс! 80 8ећг ги етет Сгапгеп уегћипс1еп, с!а88 ез 8сћ\уег \\чг'с1 Гп киггег Хећ;, \уе1сће ете Иећег81сћ1;8аи{'паћте Гиг е1пе етге1пе Оедеш! егићгј^еп ]а88к, 81сћ Кесћепбсћа!'!; ги ^ећеп ићег (1еп чуаћгеп Огипс! етег 8о1сћеп аи1ШИ^еп УегдезеПбсћаИипд. За моју невољу на обема обалама Дрине геолошке прилике једнаке су баш и онде, где су најзаплетеније и где их ни један тако иекусан геолог, као што је г. Тге1ге, није могао размрсити. Он је сву околину зворничку уврстио у Флиш, и тако Формацијама северне Восне присајединио. Ја се, пак, усу-

ђујем мислити да већ овде почињу Формације карактеристичне за јужну Босну. У Србији оне иду и још северније од Малог Зворника, као што је то на нашој карти представљено. Палеозојски аргилошисти избијају на површину на неколико места у зворничкоме рејону, особито у дубодолинама и при билу борањскоме. Њима се, највероватније, придружују мермер и зоизитни шкриљац, што су између Малог Зворника и Сакара иросечени, јер се изнад истих слојева налазе слојеви црвенога глинца и пешчара, који се подударају с \УегГеп-ским слојевима у Ј. И. Босни и Ј. 3. Србији. Ова последња Формација обично је око М. Зворника представљена црвеним и зеленим глинцима, и црвеним, лискуновитим пешчарима, с интеркалацијама кварцита. Изнад ње лежи серија танких слојева модрикаста кречника и лапорца, на масе доломитских кречника. које су по мало и битуминозне. Масе се ове мешају и смењују с бељушавим једрим кречницима, који по негде опомињу на кретацејски крш. Кречњачки остењаци кретацејскога изгледа допиру близу до Дрине код Сакара, али их више има по висовима даље од реке. Ако поменем још и масу серпентина испод М. Зворника, која одговара сличној маси на босанској страни, онда смо у кратко прегледали геолошки састав зворничке околине. Мој покушај да колико толико рашчланим тај састав компромитован је, у напред, не само недовољним проматрањима у тешкоме терену, већ и претходним меродавннм радом Тице- а на босанској страни, који је до супротног ресултата дошао. Али на Мајевици, у Далмацији, и Боки Которској ја сам видео оно што је као С( Флиш п одређено, па због тога у исту Формацију нисам смео уврстити и терене око М. Зворника. За моје оправдање нека се узме у обзир и то, да и сам г. ТгеГге с извесном резервом уцртава Флиш око В. Зворника, и врло либерално и другачија гледишта допушта. Следујући његовом лепом примеру, и ја ћу се ограничити : сИе Оедепс! \оп 2\уогшк <1ег ћезопДегеп АиГтегкзаткећ, гикипШ^ег Веоћасћ1ег ги етрГеМеп 1 ), јер занста: Ве1 2\уогшк ћапЧ јес1еп•) 6ео1о§1е V. Воашеп-Негге^стпа (Е.Ие^ге), стр.129.