Просветни гласник

ФРАНЦУСКЛ И ЕПГЛЕСКА РЕПО1УЦИЈА

и имања, па ма то било и по цену своје слободе. Ред и мир потребни су друштву, па ма их увео и деспотизам једнога Тудора! На развалинама Феудалног самовлашћа и обести подигао се краљевски апсолутизам. После Фронде дошао је апсолутизам Луја XIV. Тако је хтело да буде иуЕнглеској. После крваве војне црвене и беле руже изгледаше да је моћ племства скрхана. Већи део изгибе у рату. Немајући тако опасног такмаца, као што је племство, краљеви нз династије Тудора, а доцније и Стуарти, хтедоше сваком приликом да обиђу устав. У Француској природни наследник политичке моћи Феудалне беше аисолутизам ; друге су пак прилике биле у Енглеској. После крваве војне црвене и беле руже могло се и помишљати на апсолутизам. После рата настало је доба опорављања, већина је била занета својим личним интересима, племство и ако не оатрвено, а оно веома ослабљено, те и не помишљаше на отпор. Али чим се Енглеска опорави од рана заданих домаћим ратом, апсолутизам је био немогућан. Под првим Тудорима могло се још које како и помишљати на апсолутизам у једном демократском народу, као што је енглески. Хенрик VIII. највиши је представник тежље за апсолутизмом. Свуда се огледа његова самовоља. Бранилац „седам тајана" поста највећи иротивник папи, само с тога, што га овај не хте да развенча с првом женом. Да би се осветио папи, заводи он реФормацију. Његовим интереснма годило је да се укину манастири, и он их укида, али му се допадала помпаста служба католичка, и онје не укида но само модиФикује. Желећи да се његово деспотско Ја чује и у цркви, он је створио — како згодно рече Тома Мор калиФат хришћански, спојивши у владаоцу и највишег политичког и религиозног владара. Он је постављао и збацивао владике. Коме се ово ново стање није допадало, он је плаћао за то главом на шаФОту. Жртве његове су Т. Мор и кардинал Фишер. Парламенат ио његовом ћефу реши оних 6 тачака нове вере. Инквизиција је уводила реФормацију у Енглеској, као званично религиозно уверење. Самовоља Хенрика VIII. покосила је многе животе. Рачуна се да су за време његове крваве владавине изгубили живот: 2 кардинала, 3 архиепископа, 18 владика, 13 архимандрита, 14 архиђакона,

257

500 свештеника и калуђера, преко 50 доктора богословије и ФилосоФије, 12херцега, маркила и граФОва, 29 барона, 335 простих ш^емића, 110 одабрапих жена. Свега 70.000 осуда тешких, обично с одузимањем имања. Овај исти самовољни краљ нареди ковање лажних новаца и с одобрењем парламента огласи дрн-савно банкротство. 1 Ј По смрти његовој започети посао реФормације нродужише намесници Едуарда VI. херцог од Сомерсет-а и граФ од Варвика. Крвава Марија опозва све ове уредбе. РеФормација се уводила „озго" а не „оздо", с тогаје нриродно што се лични утецај владаочев осећао. Марија опет уведе супрематију папства. Инкаизиција бешњаше свуда ио Енглеској. Народ се тада — који беше равнодушан ирема реФормацији покрену. Крваву Марију наследи Јелисавета, која имађаше узасенарламенат. Владалац постаде опет шеФ цркве. Он је био највиши суд црквени, имао је ирава да иредузме визитације манастира и цркава, да уводи реФорме, да се бори противу секта и заблуда религиозних. У 39 чланова (у место старих 6 тачака) одређене су догме нове вере тако званим акгом «униФормитета". Али и Јелисавета беше сујеверна и самовољна, и поред свега протестантизма она гледаше да одржи целибат. Противу реФормације уведене „озго" устадоше — католици и нуританци. Толеранције не беше ни под новом вером, а особито за католике. Још горе време настаде за њих, од како се поче идентификовати католик с државним непријатељем, од како „непобедна армада" Филииа католичког сврши онако мизерно своју експедицију на Енглеску, и од како се умеша Енглеска у холандски устанак бранећи нротестанте. Казнио се сваки ко је признавао папу као главу цркве, ко није дошао на службу божју, и ако она беше само англиканска. Мржња народа иротиву католика појачана је и још оним нечувеним убијаљем протестаната и грозотама религиозних ратова. Али поред католика беху јака опозиција новој цркви две секте «незавишњаци" |шс1ерес1еп1;е8) и презбитеријанци, обе нознате под именом иуританаца. Јелисавета је имала опозицију и у парламенту. Ириличан број пуританаца уђе у нарламенат. И Јелисавета, као и други Тудори (Хенрик VII., Хенрик VIII., Марија), имађаше нечега ■) Ст. БошковиИ, стр. 113.