Просветни гласник

240

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

држпм, да би се упз'тство с прегледницама могло употребити у средњим школама за успешно настављање у лепом писању. Узгред напомпњем, да држим, да би добро било »Упутство" дати ком зналцу језика на преглед и пеправку. Враћам Главном Просветном Савету ппсмо ПБр. 7799. и „Упутство" с прегледницама. 2. октобра 1891, г. Београд. Михаило Валтровић. За овим је прочитан реФерат о истоме делу од. Стевана М. Трифуновића, којц гласп : Главном Просветнои Савету. Дубоко захвалаи Главном Просветном Савету, што је изволео да ми повери преглед и оцену дела: »Упутство о прегледницама за изучававз краснописа," које је израдио и за наше средње школе понудио г. Ђор^з Крнац, част мп је, да сада учтиво поднесем свој реФерат 1 ) о том делу. Да бн се могла дати што тачнија оцена о овом делцу, потребно је да се најпре у кратко изложе принцппп, који карактеришу сувремену наставу писања, те да се види, да ли оно одговара тим захтевима, или не ? Због тога ће се, на први мах, учинитп, да је овај реФерат узео већи обим: али ја држим, да је баш и за сам овај конкретан случај, као и због општег значаја тога наставног предмета потребно, да овај реФерат буде прострапији. Нема сумње, да је ваљана настава писања један од бптних и најаужнијих предмета за опште образовање — дакле и у основним и у средњим школама. Ади, немио је Факт, да је настава писања у нашим школама врло неусиешиа! Свак је морао да опази, да је у наше браће, шго долазе с оне стране Саве и Дунава, као и у наших младића, што су се тамо учили, у средњпм и трговачким школама, већином рукопис много лепши округлији, гипкији и читкији, дакле у свему бољи, но оних, којима су наставу писања давале наше школе! Треба изнети и иоказати узроке овога неуспеха код нас, а уједно пзложити и оно, што би било од помоћи за усиешнију наставу — ја држнм, да ми је дужност и да ми је допуштено, да све то у кратко изложим, приликом овога реФеровања о делу, коме би био циљ, да помогне бољој настави писања, у нашим школама. Тако ће се уједно и Ј ) Не жеља за већиаг хонораром, но искрена намера, да се користи самоме наставном предмету, изазвала је оволики реФерат!

видети, да ли ће ово делце, својом правом вредношћу, моћи да одговори намењеном циљу, п по томе — вреди ли да буде усвојено ? Имају у нашим шволама два предмета, који готопо, само по имену Фнгурирају у реду осталих наставних предмета. Гесултати њпног учења код нас страшно су недовољни, и ако они ностоје у нашим школама годпнама. Та су два предмета: иисање и цртање. Много пма узрока, који чине, да је у нашим школама настава из та два предмета назадна. Ну, главни узрок, којп је уједио и кључ и извор и за све оне остале, мање узроке, јесте у самом оном погрешном гледању на та два предмета, а то је: што се још и данас погрешно држи, да је за успех у цртању и ппсању у школама потребан неки особити природни дар, и да само такп ретки, за уметност талентованн учеиицп, могу да успевају, а онн остали, нека и са „двојкама" иду из разреда у разред, јер » белешка из вештина — аисања и цртања, не утиче на арелазак, у старији разред, у гимназијама." Напротнв, на иисање и цртање у свима школама за оаште образовање, не треба гледати као на сиецијалну уметност, већ као на равноираван наставни, иедагошки иредмет, који у оноликом обиму колико је потребно свакоме човеку, може н треба сваки ђак, успешно да научи (изузев, само сакате и очобољне). Нису они овде ни „вештипа" ни „уметност", већ више, елементарни наставни предмети, које смо с тога и ми увели »по Форми« н у основне школе, а «у ствари", ми их багателишемо и у средњим школама, Ни школа, ни практични жпвот, не траже за опште образовање, ни вештака калпграФа, ни цртача женија. За такве изузетне таленте, и њнну вишу снрему, пмају нарочите стручне уметничке школе-, а оно, што је потребно свакоме човеку, то могу и треба да дају у ствари и наше школе и основне п средње (и гимиазпје као и реалке), свака према своме обиму. Дакле, наше школе не дају потребног успеха! Онај основни узрок чпни: прво, да се ученици за те предмете мање труде, јер знају да им оцепа из вештина не утпче на прелазак; а друго, због погцењивања тих предмета, пемамо ни добро спремпих наставника за пнсање н цртање; а не може их ни бити, кад су у нашим школама и учитељи цртања и лепог писања, исто онако, као и ти њихови пред&ети — изузеци и аномалпја по своме послу и по своме положају у служби, и то у смислу, који понижава и убија сваку вољу за одушевљен рад!