Просветни гласник

36*

ГИМНАЗИЈА И

УНИВЖРСИТЕТ

279

вршује обра?овање, већ се само даје потребна спрема за доцавје довршење научног образовања. „Зар да не зна свакн ово или оно ? Зар да се образован човек не уме наћи у тако важаој научној струци ? Може лп се школи опроститн, што пз свог наставног плана искључује ту струку?" Оваква питања можда би занела какав збор нестручнпх људи ; разборитн наставнпк пак размислиће, да ли ће му ученици све те лепе ц корисне ствари умети схватити; које ће од њих и колико у одређеном року моћи научити с разумеиањем п с трајним успехом у корист својег образовања; шта се све може у исто време унети у њихове млађане главе, а да једно друго не потискује, или да се једно с другим не брка ; који су предмети најпотребнији и пајважвији баш за оне ученике и њихов узраст, чија је настава учитељу поверена. Наше гимназије треба, истина, да положе темељ не само каквој иосебној стручној, већ и општој човечанској образованостн ; али оне тај свој циљ неће постићи једино тиме, што ће кљукати своје ученике свакојаким знањем, већ само тако, ако настава обухвати неколике главнпје, ученицима разумљиве, научпе струке од веће образовне вредаости, које ће их упућивати, да с љубављу улазе дубље у иредмет својега нроматрања, и да теже за тачним и поузданим погледнма, јасннм поимањем и оштрим исказивањем својих мислн. Те впше школе, за које гимназија треба да сирема ученике, бејаху вековима искључно университети. Ну с времепом се иоказало, да самн университети нису у стању подмирнти потребу више наставе, и то уверење продираше у све шире кругове. Покрај университета пониче читав нвз училишта, са задатком, да као и унпверсатети дају научно образовање за поједнне практичне струке, и то баш за такве струке, које на университетима или нису никако, или само непотпуно биле заступљене. Таквн су заводи: академије за иољоиривреду и шумарство, за грађевинарство, за рударство, п техничке велике школе или иолитехннке, које обухватају неколике од поменутих стручних школа; за тим академије за уметност и музику, и војне академије. Војне су академије намењене млађим Официрима, који су своје припремно образовање добили или у нарочитим војничким заводима, или у каквој хуманистичкој или реалној гимназијв; они дакле не дадоше повода никаквој измени уређења наших гимназија. Напротив. потреба више техничке и занатске наставе створнла је школе, које, као наставак и виши ступањ грађанских н реалних школа, треба да спремају за техничку велику школу, као оно гимназије што снремају за университет,

дакле: више реалке, реалке првог реда илн — како се сада радо крсте — реалне гимназије. Ове се шкоде разликују од наших старијих хуманистичких гнмназија у главном тиме, што се у њима опширније уче математика, природне науке и живи туђи језици, и што се латинскв језик у смањезом обиму, а грчки никако не нредаје ; јер тако зване реалне гпмназије, у којима се — истина понајвише у врло скромном обиму — још учи грчки, нису реалистичне, већ хуманнстичне школе, то су школе, које се труде, да омиле и пријатељима реалистичке наставе, чпнећи им неке устунке. Ова нова врста нпсола (реалне гимназије) дошла је пак само ноступно до самосталног развитка, а њихови оенивачи и поборници нити су сви полазили с једног гледишта, нитн су се својега гледишта нрадржавали с једнаком одлучношћу и доследношћу. Познато је, да би плаховитнјим међу њима најмилпје било, кад би се цела нашагимназијска установа, као заетарелн остатак хуманисма (или чак и „схоластике"), од једном унишгила и нечим са свнм новим заменила, и ако сами ови реФорматорп нпсу међу собом у том сложнн, како би се та замена извршила. Умеренији међу њима задовољавају се тиме, да се тако званим реалнјама да већа важносх у наставном плану, а на рачун старих језика, и да се чисто реалпстички заводи изједпаче с хуманистичким у свем што се тиче прелаза на университет и полагања докторских и државнпх испита. Браниоци досадашњег стања наставе протнве се, наравно, и једнима и другим; алн ни они се сви не слажу у разлозима за своје противпо мишљење, нити ово бране с Једиаком одлучношћу. Још мање се треба чудати, што не само у нестручним круговима у оваквим ннтањнма влада још велика нејасност и ноцепаност, него н што је и у нашој вишој настави још много шта недовршено н пуно унутрашњих иротнвности. Да би нам пнтање, које смо ради расправнти, било јасно, треба имати пре свега на уму, да овде није говор о вредности и прекој потреби класичних студија у опште, већ о њиховој вредностн н потребности за университетску студију. За цело може човек бити образован, а и да не уме ни једног грчког н ви једног латинског нисца читати у оригпналу. Што једном прилпчи не мора свима; разноврсни су облици и средства за образовање човечјег духа, нико нх не може иотпуно, а врло малн део природом и удесом нарочито обдарених људи ма и само приближно обухватити. Еоме је једно поље затворено, наћи ће у другом накнаде за то. Да није тако, зло би било не само по наше женскиње, него и по већину мушкнња. Али овде није