Просветни гласник

242

скорпјем времепу поднесепа спецпјална расправа по тој темп). Дакле, пошто је акт писања зависан од заједнпчке сарадње очију п руке, то начип писања и облици писмена треба да буду удешенп према физиолошком склопу тпх органа; а не напротив, да због непрактичнпх облпка, морају органи да трпе прнсиљен и штетан подожај и рад, што шкодп и физичком здрављу, а н практичком циљу пнсања (смета му п брзини п .јасноћп). „Положај руке и држање тела и пера прп писању, не само да утиче на облик пиемена и општи пзглед рукописа, но и на брзнну пзраде и чнткост, као и на здравље ученпчко" (Днркс: МеШопе ^есгИиге Ђе1де). С тога, код двеју новнјпх метода писања, естетички захтеви долазе на друго место, а на првом је месту, код белгијске: здравственп, код америчке практичкн захтев. Тпповн ппсмена и начнн писања код америчке, Спенсерове методе, много се приблнжују стенограФским знацима и облицима, што су само практични Амернканцн, којпма је „време новац," знали да удесе. Кодику важност хигијенским захтевима, даје белгпјска метода, показаће ови цитатн: „Днрксова метода доказала је, да има у вдасти оно што обећава. — Ученпци ппшу са свим слободно брзо и чптко. Њипо тело није присиљено да подноси оно нротнвно држање, као код енглеског пнсања, — ми смо се отресли курса калиграфског, иајвише трудног, досадпог п некорнсног, у старом педагошком спстему." А. Слујис, директор угледне школе (есо1е тос!е1е) у Брислу. „За мало времена нашег функцпонпрања, као лекар изасланик у школп угледној, ми смо пмали прилике, да се дивпмо настави ипсања, Нас је Фраппрало пеобично држање ученичко: тело право, груди слободпе, предњн ред руке у пола савпјен и на скампји до бдпзу лакта, ради све неусиљено п слободпо. Ученнцн писаху, али им подожај теда беше тако неусиљен, да се могдо рећи, они се одмарају („праве сијесту"), цртајућн махинадио по парчету хартпје. Ми пспитасмо изблпже некодико диста ппсања, то беше мали, округао, врдо везан и врдо чптак курснв — ми познадосмо методу Дирксову." „Ево главннх основа те методе: 1. Положај сдободан, труп управаи, мишице °Д Г РУДЧ удаљене, ннкаква сметња кретању ребара; 2. Глава малко погнуга напред, радња руку са свпм слободна; све је просто, рацпоналпо и у свему удешено по правпдима хигијене. Упореднмо сад ово с оним, што се констатује код калиграФСке методе:

1. Тело (грудн) нагнуто на деву мишпцу, дисање ребарно отежаао, пригисак у региону срца; 2. Глава нагнута на дево, немогућност за ученнка, да внди оно што ппше, ако хоће да се држи управно. Гукаје присиљена и увинута и више нрптиспута уз груди, те је отежано дисање те стране и притисак ребара на јетру. Овај опасни Факат не сме да се лакомислено превиђа. Гасматрањем лешева у варошкој бодницн у Гану мн смо копстатовалп много сдучајева тих ребарних прнтпсака, код умрлих ученика снромашнпјег сталежа." Др. Ледеганк.

Настава писања пма два гдавна ступња: I. Основно (везано) аисане, и II. Практично (слободно) иисање. Основно писање учи се у основним школама, и задаћа му је, да ученнке упозна и добро извежба у поједипим, најподеснијим облпцима ппсмена и њнхном практпчном начину везпвања, састављајући их у слогове, речн и реченице. Обдпци писмена треба да су шго простији, јер у толико их дакше ученнци разумевају и брже изводе, а то ће бпти онда, ако конструкцпја писмена одговара физиодошким захтевима радних органа. Стара калиграФСка метода у томе је највише п грешпла, што је стварала улепшане облике, не водећп рачуна, да ли ће они после бити могућни за практично примењпвање у слободном — брзом писању. У почетку основног учења, не прелази се одмах на готова писмена, нити се она раде по реду азбучном, него, ношто су се ученици почетници извежбали да познају облике штампаних ппсмена, уче се прво, да цртају нпсаљком разне цртпце, праве, у разннм величинама и правцима, за твм криве, кружне п впјугаве. Од тпх цртнца, склапају се после најпростије слпчице (троуглп, четвороугдп и т. д.), па тек доцније примитпвни облпци штампанпх писмена. И тек после тога, прелази се на праве облике и типове рукописних писмена, редом генетичким: прво обдици просхији п дакши, груписани по сличности, на за тим поступно, све тежи и комшшкованпји. Уједно, одмах се изучена пнсмепа скдапају у слогове и речи, да бп се тако, научени облици боље утврдили и запамтилп, докле се тако поступно и сукцесивно, не пређу сви облици маде азбуке. Доцније се прелази на велику азбуку, као тежу, која се после комбинује с малим писменпма, те се пишу речп (особене именпце), с иочетшш велнким писменима. И једна и друга писмена, најпре се раде у већпм размерама —крупнпја, по ншпартаној хартнјн, која одакшава и усдовљава правплност, како хори-