Просветни гласник

320

дела велпкпх новпх и старих светских књпжевности још се мање у нас пресађују. Поучна популарна књижевност захтева тако исто помоћп. И ако се у нас с успехом наставља оно проучавање целокупнога живота, садашњега и прошлога, у нашега народа, што започеше Рајић, Караџпћ, Даннчић п други; опет су научне тековпне веома мало распрострањене. Народ наш нема данас у рукама ни нсторију своју политичку, нп културну нц књижевну. А без указивања на старе стазе могу ли се сигурно показатп пуговн будућности, без изношења на углед стлрога прегаоштва може ли се живо подстаћи душевна снага у омладпне? И познавање саме српске земље и садашњега стања народнога нпје онако како бп се зажелело, те да бп топла љубав, упућена просвећеннм знањем, могла да све делове отаџбине, да сва племена српска и ватрено и зрело нригрли. Познавање околних нам народа, с којима смо судбу делили, делимо и делпћемо, њихова псторнја; историја слове1:ских народа и велнких светскпх обрга иредмеги су, који и данас очекују раднпке. Шпрење знања из економије и из природних наука (упоредпе геограФпје, геологпје, биологије, абпологпје, Физпке, астроном1-је и хигијене) осетна је потреба, која се још довољно и смпшљено не подмирује. Ово је стање нокренуло основаоце „Српске књнжевне задруге", да се обрате српским чптаоцима, и ако знају, да се њпхову родољубљу п помоћи обраћају с многих страпа. Основаоцн су уверепи, да српски чнтаоцп осећају лично потребу, да се води брига о реченим празнинама у дапашњој нашој књпжевности. За то мпсле, да раде посао користан свакому, и да ће за то у свакога наћп потпоре. Ако одзпв одговори надама, ако се с потребним стрнљењем допусти „Задрузи" време, потребпо јој да свој програм барем у главнпјнм његовим иртама развије. „Задруга" мисли, да ће моћи делом онравдатн свој постанак. Низ година доиеће сваком задругару читаву домаћу књижницу, у којој ћемало по мало угледаги света: сви знатнији списи досадашње српске књижевности, збирке растурених радова савремених књижевнпка; одабрани нови послови и преводи ц нрераде лепих књижевности словенских и туђих; поучна дела о прошлости и садашњости нашега народа, о околнпм н словенским народпма, о великим историјским појавнма, о најзанимљивпјпм странама ириродних п друштвенпх наука. Прештамиавајући старије књижевне послове, управа мисли употребити на то сваке годпне од прилике половину својих издања; а намера је првих година издати скупљене пли одабрапе радове ових писаца: Доситеја, Рајића, Зелића, Впдаковпћа, Мушпцкога, Караџића (псториске, геогра#ске и етнограФске чланке), Милутиновића, проте Матеје Ненадовића, Ј. Хаџића, Ј. Стејића, Ј. С. Поповпћа, Ј. Суботпћа, Богоб. Атанацковића, Павла Поповпћи Шапчанина, Вранка, Његоша, Ст. Враза, Томазеа, Прерадовића, Шеное, Љубише, Врчевића, Јукпћа, Ј. Памучине, Трифковића, Грчпћа—Миленка и другпх. „Задруга" ће за ираво прештампавања потражнти споразум и договор, где год то требало буде. Неће бити заборављени ни писци раиији: Качић, Гундулић, ПалмоЗастшник одговорног

тић, Ђорђпћ, Бунић, Вучпћевић, Јак. Палмотић, Златарић, Рањина, М. Држић, М. Рељковић, колико се год избор из њих може подесити с укуоом данашње шире публике. Свако ће се тако издање приредити критичио с потребним уводом, а у гдекојим случајпма и с комептарима п речницпма непознатијих речи. Управа се нада да ће у брзо моћи изнети слнчан програм свога рада и за остале врсте својих издања; за преводе п позајмице из лепе књижевностп и за оригиналиу, преведену п прерађену поуку. Овпм познвом отвара управа упис у члапство за чланове добротворе једа I пут за свагда, а за чланове оснпваче и улагаче за годнну 1992. »Задруга" се обраћа свпма родољубпма српским, свнма прпјатељпма њена задатка, даје потпомогну онако како могу, бпло уписом у члапство, било вршењем повереничке дужности, бнло књпжевнпм радом. По члапу 8. правнла, члапови добротворн плаћају најмање сто педесет динара, илн седамдесет п пет форината једном за свагда; оснивачп плаћају десет динара или иет Форината за сваку годнну; улагачи дају шест динара нлн три Форпнте, такође сваке годпне. Сви онп добпвају сва редовпа друштвена цздања (члан 7. и 10.). Оии родољубп, који би се хтелп пријавити управи и прпмитп се поверепичке дужностп, веомаби тим обавезади управу. Поверенпчка су црава п дужностп н^значена у члану 16. п 17. правила. Управа ће се старатп да Дто пре копачно смпслп, шта ће ући у прво коло њенпх књпга за годпну 1892., на које се овпм уппс отвара, и о томе ће публнку одмах известити. Књига ће се спремитп п разаелати у један мах са свршетком године. Основаоци „Српске књпжевне задруге" учпннлп су, што је од њпх зависпло, да се почне овај за срнско иародно развиће пеоспорно корнстан посао. Онп с овим у већој опширности износе шта их је на то побудпло и како на том мисле радитн. На народу је — сад — да својим прпстанком пли саучешћем што обилатијим каже како о оиој потреби сам мисли. Кад је наша отаџбпна могла још пре осам стотина година родчти Растка Немањића, да презревши престо очински, пође путем, којим стиже ц поста светитељ књижевник свега српскога народа; кад је малп српски Дубровник могао одњихатп Гундулића, којега се песничка лепота ценп не само у постојбинп његовој, него свуда где се српска реч разуме; кад је нејаки, бројем и имућством, део Срба могао пре сто година да прихватп књигу, коју му Доситеј пружаше п даје, очувану, после као топлу зраку пушта до крајњих граница домовнне српске: неће се нп данас. кад је готово сва земља српска отворена прпстуиу српске књиге, — одбитн позив, да Србин задружно поновн и наставн рад тих својпх велпксх предака! Проговорите дакле о овоме послу народном вп сад делом, драга браћо Срби и Српкиње, где сте да сте! У Београду, 30. априла 1892. г. Председиик, Тајник, Стојан Новакови!.. Љубомир Јовановпћ. едника, Отеван ЛредиА.