Просветни гласник

ФРАНЦУСКА И ЕНГ.

био моћан, дотде су и оне цветале, а то је до— 1596., када је Филиц Лепи, и 1350., када је Јован II. забранио приватне ратове. Од тога доба општине опадају, свршивши своју улогу. Било једно или друго, било да су општине милитарног или административног карактера, све једно је за нас, Факат је да су грађани осећали притисак Феудализма, и да су их краљеви номагали у тој н>иховој буни нротиву обести Феудала. Племићи и сами, несвесно и не знајући, каквог великогиротивника помажу, даваху повластице градовима. Вароши се често обраћаху краљевима да им они гарантују за обећања својих лених господара. Филип Август свмма општинама, које год зависише од својих барона, допусти да држе војску, и осигура их својом заштитом. Филип Дугачки постављао је по градовима по једнога свог чиновника. 'Тај чиновник беше потчињен круни, али га бираху грађани. И грађани и чиновник тај иолагали су заклетву један другоме на верност. Штићени овако краљевском влашћу почеше да нападају и на племићске привилегије. Обичај је био да је сваки грађанин и у опште сваки који је живео или се налазио у граду, имао сва грађанска ирава, па макар то био и роб, који је утекао од свога господара. Неки од тих невољника користише се тим, и опет са стеченим правом одлазили у село да живе. У свакој распри са својим господарима, ноданици њихови зваху у помоћ вароши. Филип Лепи свакој општини у Лангедоку, која се жаљаше на свога суверена или чиновнике његове, даде праводапостане грађанин које најближе вароши, ако положи извесну суму сребра у краљеву касу. Приморске вароши јужне Француске беху готово самосталне, и склапале су чак и савезе са страним градовима и државама. Тако с Ђеновом у XII. в. склопио је савез Магћоипе, а Моп4реШег у XIII. в. По смрти Рајмонда VII. А \1§ поп , Аг1ез и МагвеШе склопише једну слободну државицу, али су доцније нагнати да се покоре. И приморске вароши северне Француске беху готово самосталне као год и јужне. Едуард II. и Едуард III. преговараху и склапаху савезе с варошима Фландрије, не ггатајући ни краљафранцуског, ни грофа Флендриског Природно је било, да су краљеви тежили да створе такмаца племству, с тога је го-

дило њиховим интересима да потпомажу слободе и привилегије градова. Народна Скупштина, установа, која за читава четири столећа не постајаше, но место ње беше савет племића. поново оживе. Обично се рачуна улазак трећега сталежа у парламенат од доба Филипа Лепог, када је он због познате расире с БониФацијем VIII. позвао еШз §епегаих. А прво одобрење супсидија таквог е1. ^епегаих пада 1314. Сазивом е1. ^еп. Филип Лепи постигао је два циља: и добио супсидије, и уништио вазалску власт над поданицима њиховим, наплаћујући порезу од њих. Један историк XVI. в. тврди да се Луј X. НиИп обвезао да ни он, ни потомци неће без одобрења еШ8 ^епегаих наплаћивати порезу. Његов наследник Филип V. Дугачки био је самовољно ударио порезу на со, и с тога овлада велико огорчење. Он би приморан да позове е! §епегаих, и оправда ггред њим, да није његова намера била да ту порезу на дуже време остави, но да ће је одмах укинути, чим се нађе друго које средство, које је у стању да подмири ратне трошкове. Парламенат је бивао сада самосталнији. Он се усуђивао да чини преставке краљу о ковању рђаве монете и тд. 1355. г., када се Француска налажаше у великој опасности у стогодишњем рату, ека^з §еп. реши и изабра један комитет, који ће и после распуста скупштинског остати уз краља, давати му савете о односима између Енглеске и Француске и пазити на унутрашњу политику. У сваком срезу био је по један депутирац, који је иомагао да се купи решени зајам. У почетку владе Карла VI. опозвани су сви данци и намети од Филипа IV. па до његове владе, који су решени без одобрења скупштине од три сталежа. Под Карлом VI. и Карлом VII. ретко се сазиваху е! §еп. Па ипак Карло VII. сматраше за потребно, да за сваки порез добије одобрење е1. §еп. За време Луја XI. парламенат је сазиван само два пута, и то оба пута да одобри потребни кредит. И за време малолетства Карла VIII. сазиван је парламенат да реши ко ће да остане као регенат, тетка Карлова Апа с1е Војеи или Херцег Орлеански. Француска монархија беше, као што рекох, савез самосталних вазалија. Не беше никакве материјалне везе. која би те де-