Просветни гласник

КАРАКТЕР

места он,1 романтачгш карактери, којц за љуоав прохтева својих презиру рад, — који ннсу ништа, не умеју ништа, не послују нншта, а ипак се иожаљкују, како их свет није разумео. „Колико Чеха, толико капетана,« збораху једном Пољаци. Времена се изменише. Нека се та изрека сада сведе на: „колико Чеха, толико војника." Тако да се изразимо сада у мучном времену своје усамљености и напуштености. Нека се нико не вара у погледу правога смисла, који, ево, да преведемо на модернији језик: »колико Чехг, толико послепика.« Многе нам реФорме још не достају. Многе лоше наваде и неуредности морамо са свпм одбацити, па се привпкавати на добре стварп. Још се више има учпнитн у псгледу народног духа и мисли. Ове треба неговати и креппти, расаламтелост сиојити с мирноКом, истрајност са одушевљењем. Од тако званог ружичастог расположења доста смо се вратпли у стварност, морамо још и внше. Буднмо истинитији, достојанствеиији, часнијп. Та наша јо ствар света — нроста и јасна. Нпје потребно да се на јасно обележје њезино скреће пажња оштрим бојама. Мн неКемо да будемо отимачи, нећемо да производимо ни крваво ограшје, ни преврат, ми хоћемо само да радимо, а глас свој подижемо једино, да би били поштеђени од големих неправди. Ако ли нас пак устерате тиме, да некоме мутимо воду, то је још стари Езоп објаснио, како се може то десити. Злочин наш у томе је, што на прву жељу богаташа, који има много тисућа оваца, не дамо му и своју једину. Овоме се придружују и други, једино ради тога, да би ратни поклпч био оправдан како тако. Впше достојанства долпкује нама, као неправо окрцвљеним, него онима што нас окривљују. Више достојанства! Оштроумље и досетљивост красна је ствар, ама је истина још и внше. Не допустимо, да нас упрска кал тренутка, који се тако ревносно на нас сипа — када витешки сносимо време од два и ио столећа, које нас притискује огромном тежином неправде. При свима задевицама имајмо на уму свој бол — «11 учимо га да буде поносит.« Јер сета је поносита И очвршћава свога власника. Наше речи бивају, по кашто, тако нас недо-стојне, као да не бисмо нн имали правих болова. Неправичност, презпрање п грдње, које се на нас осипају, сносимо као људп ооразовани и племенитп. Ови се не упуштају у препирку, ни јавно ружење, већ радије ћуте, када им реч праведне молбе не налази одзива. Раздраженост своју треба учинити извором чврстине, храбрости и дела. У много прилика морамо напустити безочност и лакоумност, која слободом незнања одмерава важпе ствари, умањујући им вредност. 3\ пример наводимо само једну, на први поглед незнатну, ствар. По.штични листовн допосе, поред осталих, и вестп о јавном раду у суду. Реч је овде о злочину, ио кашто о таквом, који својом грозотом поражава човека и друштво и даје иам могућности, да вндимо и тамнп део људскога срца. Ствари тако стра-

шне, па ипак по грози својој тако значаЈне н поучне за хуманисту, лекара, правнпка н философд . II гле, на какав се само начпн то врши! Са увредљивим досеткама гради се увод, подсмех и покуда измењују се са поврганом иронијом, безочност иопуњује места, која су одвећ света. — Фриволност је као зарез на душевној основи карактера — то је супротност истиннтости. Фриволан човек, којп је у стању да од озбиљнпх околности правн смех п да о њнма води реч простачкнм тоном, нема у себп моралне снаге, ни ослонца, те с тога и не може нигдч дотерати до карактера, пошто свему нађе он пзговора н оправдања. Исто тако морамо одбацити н оно ситннчарство у мншљењу нашем. То се нарочито тиче тако званлх народних зиакова н обележја. Шјимдмо добро шта је знамење и симво .1, знамо какву имају важност, и не смемо се изгубити у празној апстракцији. Ну, сувишну важност не смемо ирпдавати сиољним знацима на штету саме стварн. Трака, застава, пантљика, душанка, тробојка и т. д. имали су своје време ; беху тада потребни највпше као знаци народне свести, која се истом будп. Време је то било и ирошло — то беше једна Фаза народне борбе и развитка. Сада, нарочито после год. 1870., време је друго, сасма друго, истипитије и озбиљније. Зар, рецимо, још п сада да се декламује против цилиндра, као немачке капе ? ! Озбиљне људе гони то на смех. Цшпндер и фрач јесу француски изумец I и распрострањенн су ио целом свету. Тиме, што наводимо, да се председник републике американске, а сада и француске, и.ш у Шпанпји славни републикански беседпик Кастелар, појављују у свечаном руху са цнлиндером и Фраком — Русп и Пољаци такође носе цнлиндер и Фрак — не браним ци.шндер, већ браним слободу. За њу радимо п не гледајмо на то, шта човек носп на глави. Дакле, треба да кријемо своје мишљење, да се »а њ стидимо н да се бојимо рећи: ми смо Чеси? — 0, не, нама је само до начина како се то чипи. Да не би то било ситничарски н на начпн, који нагони на смех. Ако је до тога, да се да израза својем уверењу, за то имамо доста и места и ирцлике, баш у овој земљи. Пре свега потребна је слога. — Нека се сваки прође својих особених прохтева, своје зависти, упорства и покуда. Те особине имају свој постанак код »странака« махом у нашим паланкама. Па нн већа места нису од њих поштеђена. Коме лежн на срцу напредак отаџбине, тај мора имати, за љубав целнне, самЈ одрпцања. Мора свдкоме пожелетп усцех, од кога ће отаџбина имати користи. Сви смо ми једна странка — п однста не појимамо, је .111 онај, којн пх је узалудно стварао, имао већих н важнијпх узрока. Против нас стоје чинитељ ! огромних моћи, које ће на своје међусобне несугласице одмах заборавпти, чпм се да знамење : „Против Чеха." И тада ће се ДЈШмапи наши такмачпти у непријатељству према нама, који псставБамЈ раз.шке између себе због незнатннх стварн, што су већ 11 .111 решене, нлн их ми иикако п не можемо решити. Нека има сваки лично уверење своје, ну нека се не пући с њпме у јавностн,