Просветни гласник

52*

СЛУЖБЕНИ ДЕО

403

Позоришта, кад не суделују на представи, н то за непродата седишта на II. галерији; 3. Војницима београдског гарнизона према реверсу војне власти, и то само недел>ом и празником, за стајање на III. галерији иза обележених места; број у Позориште упућених војника никад не сме бити већи од 30; 4. /Јржавним питомцима (благодејанцима) виших разреда средњих школа и свих разреда Велике Школе, по нарочитој писменој нрепоруци њихових школских старешина, и то у дане и на представе, које позоришни управник одреди, за стајање на I. и II. галерији иза обележених места; њихов број о једној представи не сме бити већи од 10. Члан 9. Да се коме одузме право на сталну бесплатну улазницу, одлучује управа позоришна по саслушању књижевно-уметничкога одбора Народнога Позоришта. За поједине представе, кад интереси Народнога Позоришта захтевају, овлашћен је сам управиик обуставити сталне бесплатне улазнице свакоме, сем чиновника, и позоришних службеника, чија се места у корист позоришне привреде могу продавати само но њихову изречну допуштењу. Али ни њима, ниги икоме другоме, управник не може сам обуставити сталну бесилатну улазницу, кад се позоришни комад ириказује први пут. КПБр. 5149. 29. маја 1892. год. У Београду. Министар просвете и црквених иослова, р.НД. Ј-1ИК01ЛИЋ с. р.

2. Старешинама средвих школа и управвтељима основних школа. Пре кратког времена је у Београду заснована «Сриск а Књижевна. За,друга,», друштво, које је ставило себи задатак да одабране књижевне радове, старијих и новијих, туђих и наших књижевника, учини што приступачнијим нашем читалачком свету. У прогласу којим се Управа Задругииа обратила српском народу и позвала га у коло својих помагача уписом у чланство, јасно су изнесени разлози и потреба за оснивање овакога

удружења. «Читаоци су српски", вели се тамо, (( више остављени срећи или случају; широки покрет књижевни и широка потреба читања и поуке у корисном и народном духу немају ни редовне неге, ни систематске целине. Потреба је неопходна да се уједно приберу како времена, старо и ново, тако и пријатељи српске књиге и српске речи с истока и са запада, са севера и с југа. Потреба је с једне стране, да се свакоме на домак стави оно што је до сад добро израдила српска књижевна радња и свест, а с друге, да се око тога, као огњишта свога, састану сва браћа, и да у томе потраже духовну своју заједницу, основе своје народне индивидуалности." Да се заснивањем «Сриске Ењижевне Задруге п подмирује једна велика потреба нашега друштва, да ће она испунити једну осетну празнину у нашем духовном животу, сведочи лепи пријам, који је Задруга, нашла и који налази међу просвећеним синовима српскога народа, и на свима странама и у свима слојевима његовим. Али да се на овим лепим почецима не застане, да овај иокрет узме оне размере, који ће од «Сриске Књижевне Задруге" одиста учинити једну велику духовну заједницу орпскога народа, потребно је да у овом иослу свој, не мали, део старања и труда узме и српска школа и њени посленици. Јер, коме би се у првом реду и могла обратити српска књига, од кога би она најпре и могла потражити моралне потпоре и помоћи, ако не од оних, који су њени најближи представници, непосредни носиоци српске просвете ? На кога би другог, у првом реду, и било упућено овако једно удружење, с оваким циљем, ако не на српског наставника, проФесора и учитеља? И пратећи с места, на коме сам, са задовољством оно учешће што су га они већ до сада узимали у овом послу, мени је и дужност да их на овом путу охрабрим и сваку њихову заузимљивост у овом правцу одобрим и похвалим. Ширећи по могућству у својој околини мисао о потреби ^Сриске Књижевне За друге", помажући јој у прикупљању њених чланова, српски ће наставник помагати и онај лепи циљ што га је За-друга себи поставила: да српском читаоцу даје обилну и једру духовну храну. На овом се пољу тако лепо сусрећу и тако корисно допуњују српска школа и «Срис ка Књижевна. Задруга.", да ја могу с