Просветни гласник

63*

ПРОСВЕТНИ ДОЕРОТВОРИ

49!

Је ли могућпо, да наша интелигенција само речима воли народ? Ја пе верујем. Она је показала у борби за грађанска права толико ума, енергије и иожртвовања, да ће умети поћи у бој и протпв ногнања под девизом: Ни једног неписменог! Па ночнимо радити! Нека у ирестоници и по градовпма, гдс постоје гимназије, узму на себе посао око нриређпвања народних читања професорске колегије, нска наши свештеници п учитељи врше ту исту дужност по селима. Сваке недеље после ручка нека се скупља народ у школска здања; ту му чптајмо популарна предавања са сликама. Слике су соппШо ппе циа поп\ нека оне изнесу слушаоцу пред очи наше крајеве, нашу повесницу са славнпм јој јунацима, наше и туђе велике покрете, величанствену природу с дивним јој појавама — све, што га може поучити и што треба да зна. С.шка сједињена са живом речју даће огромне ресултате. Најмања плата за улаз (10 — 20 пара) исплатиће у току од неколчко предавања н 1а1;сгп-у та^Јс-у и слике за њу; а школа ће радо устугшти недељом своје просторије за тај циљ. Уждимо лучу просвете у најдубљим слојевпма; старајмо се да привучемо на читање оне, који нису никад читали и оне, који хоће да забораве читати, и опе који зпају, а проводе празшш у кавани и крчми, Читајмо им, свирајмо пм, певајмо им! Проширимо им видокруг, облагородимо им душу, уздигнимо их! И видећете, како ће народ потећи сваке недеље на та читања. 11ека се неко нађе на њима, који би продавао јевтина издања народних књига, јер ће читање пробуднти у народу жеђ за књигом; оно ће јој битп иајбољи пропагатор, највећа препорука. На што мздавати књиге за народ, кад нема ко да их протури у њега; на што их нисати, кад их не чита онај, ком су намењене ? Чатајмо му, па ћемо пробудити и код њега вољу за читање. Ако узумемо, неписмени ће пожелети да науче читати, а они што знају — неће никад заборавити. Угледајмо се на Русе, Чехе и Пољаке, који у том правцу годчнама раде. У Русији чак проФесори с консерваторије не стиде се да свирају, иевачи из опера да певају, ирофесори с универсе да предају на таким читањима. Нека великн пођу њиховим трагом; нека мале одушеве они сиромашни учитељи, који у најдубљим крајевима широке Русије по најмањим селима и засеоцима скупљају народ сваког празника и недеље у школу на народна читања. Унесимо сви воље и одушевљења у овакав рад, и успех ће бити сјајан. Нека српски наставници узму у претрес овај мој предлог. Нек се оснује у Веограду средишна, а у унутрашњости побочне комисије за приређи-

вање народних читања. У борби за грађанска права корачала је напред унутрашњост; у оваким питањима треба да Веоград буде први, Пођимо под девизом: Ни једног неписменог, сви просвећени! Радован Кошутић.

ПРОСВЕТНИ ДОБРОТВОРИ Јован II. Сарић, трговац нз Краљева, предао је тамошњем општипском суду овакво писмо: т,Суду оаштине вароши Краљева. »Давно је речено: »Помажимо децу, јер је аихова будућност«! »И јесте буду^ност дечја, али зпајући да има сиротиње, којој сиромаштво смета да постану људи кориснп отаџбшш и човечанству, а по што по божјем наређењу немам свога порода, то сиротињску децу сматрам као своју децу, п рад сам колико могу да им помогнем; за то установљавам фонд под иазивом: „Задужбина Јогана П. Сарк1а за помагање сирот. §ака основне мушне и женспе школе краљевске.» I. Основнп капитал овога Фонда јесте (2000) две хпљаде дпнара, који ћу у току ове 1892. год. де.тмично уложити. II. А да бих увећао основни капитал, рачунајући од 1. Јануара ове год., докле ја будем жив даваћу Фонду још по (240) две стотнне четрдесет динара сваке године у месечним ратама; а ио смрти оставићу један дућан или кућу, чија ће кирија ићи овоме Фонду. Дућан — или кућа — никад се не може отуђити, а носиће назив ове задужбине, што ћу мојим завештањем утврдити. III. Основни капптал не сме се крњити, а од прихода — то је интерес на капитал и оних 240 дин. које год. улажем, а ио смрги кирија дућана или куће — половина ће се капиталисавати с основним капиталом дотле док основни капита.1 порасте на (10.000) десет хиљада динара, а кад толики капитал буде, онда да се сав год. приход троши на сиротне ђаке — а капитал од 10.000 дин. остаје сталан — а друга половина год. прихода да се троши и то: а. Сваке године о испитима одбор, који буде руковао овом мојом задужбином, набавиће књига подесних за децу (60) шесет комада, на чијим корицама да се наштампа: »Задужбина Јована П. Сарића 9 , и раздати их најбољим ученицима свих разреда овд. мушке и женске основ. школе. б. Према приходу, колико га буде одбор ће сразмерно оденути најсиротније ученике и ученице свих разреда — (узимајући само овд. децу) целокупним оделом. Одело мора бити готово тако, да га деца обуку на дан 11. Новембра, као дан мога крсног имена, када ће оденута деца, после моје смрти, изаћи на мој гроб и упалити свећу, коју ће одбор из Фонда купити.