Просветни гласник

КАРАКТЕ Р

35

вора истиче њихов морал; — ну, нека би и било тако, напредак лежи у томе, што је с дана у дан све више оних појединаца, који се управљају ао самопознању. То јасно познање не ослобађа човека обапеза, није штетно по одредбе, које му с друге стране означавају дужност, већ, шта више, оно везује човека још за веће ств ари. Оно је најзад и у складу са свима чистим идејама, које су никле у главама мислилаца. Дужност имамо да вршимо не из тога узрока што нам то доноси срећу, јер би то било себичњаштво. Орећа се дружи с драговољним испуњавањем дужности. Када је човек одговорио унутра-

шњем гласу морала, када је дужност извршио и себе као што ваља цени, тада има највиши појам о животу у опште, »0, падни небо, земљо сруши се Ја доста живљах, ја своје доконах,® могао би узвикнути, ако му је до лепе речи. Ну, нека би сваки био шта му драго, нека се напредак и не спаја са његовим тежњама, нека га нада обмањује, нека га обичан живот окружава ггротивностима и тајанственошћу — он је према томе наоружан, и највећа загонетност постаје му очита: достојанство човека.