Просветни гласник

стара иргорија исгочних народа

ГхЛАВА V. Асирска и вавилонска образованост. 1. сјичност образованосги асирске и вавилоноке. — 2. Овлик дрл1авне управе ; цар ii његов жпвот. — 3. ВоЈСКА. 4. Живот ii обичаји асирског ii вавнлонског народа. 5. вкра асирска и вав11лонска. — 6. АстрологиЈа и астрономија. — 7. Веровање у духове и мађија, — 8. ТргоВИИА ii индустрија. — 9. ГрАВЕВИНАРСТВО ; храмовн и налате. — 10, Вајарство и сликарство. — 11. Писменост, књижевност 11 науке. 1. Сличност образованости асирске и вавилонске. — Аснрјанп п Вавилоњани беху с иочетка са свнм разлпчни по свом пореклу, обнчајима, установама, карактеру и вери. Доцннје се оба народа слпше у једав парод, у коме нстнна спмовска народпост асирска одржа превагу снлом оружја, али халдејска образованост, која је бнла старнја н надмоћнија, пређе из Халдеје у Асирију п распростре се међу дивљачпе Аснрјапе. И тако временом халдејска и аспрска образовапост постаде једна пста у главним цртама, за то ћемо о њнма уједно говорити.

Цар Саргон. 2. Облик државне унраве; цар и његов живот. — Облик државне управе у Асирпји п Вавилонији био је као и у Мпспру мон; рхичнп и

деснотски. На челу управе бно је цар, који је био апсолутпн госнодар над својим поданпцпма, и сматрао се као нредставнпк божји на земљн, али не као сам бог, као што је то било у Мисиру. Он је управљао државом преко својих чиновнпка и намесвика но областима На асирским споменицпма цар се представља, како стоји окружеп чпновнпцпма, или како седп на пресголу, илп на ратним колпма, пли у лову. Он је одевен у богато одело, огрнут везенпм огртачем, п са мигром на глави. Брада и коса му је вештачкп Фризирана; у ушима носп минђуше, а на рукама гривне. За време рата он командује сам војском или преко каквог војсковође, а за време мира приноси жртве боговима, присуствује прн ногубљењу заробљенпка, а највише проводи време у лову на лавове, дпвље вепрове, биволе п т. д., о чему сведоче многе слике изрезане на зидовнма царских палата. Најглавније пак и најмнлије његово занимање било је ратовање, и то варварско ратовање, коме је бпо једини циљ да се крв пролива и да се нљачка. Ов често на челу своје војске сатираше азиске народе, пустошаше њпхове земље и одвођаше народ у ропство. Прп повратку из рата, он наређиваше да се на зпдовнма његова дворца изрежу његова јуначка дела са великим натписима, у којима се набрајају његове нобеде, спаљене вароши, посечени или живн одеранп непријатељи. Тако, Асур-назир-пал вели у једном натпису: „Подигао сам један зид пред градским вратима; одерао сам жнве поглаваре буитовничке и нокрио сам тај аид њиховом кожом. Неке сам од бунтовника живе узидао у зид, неке разапео на крст, неке пабио на колац, а за неке сам наредио, да се живи одеру у мом присуству н да се покрпје зпд њпховом кожом. Њихове одсечене главе скуппо сам п аанизао их у венце..." Други опет владалац, Сенахирим вели: „Прошао сам као холуја што пустоши. Оружје непријатељско заплпвало је у крви као по каквој реци. Нагомилао сам лешине њихових војника као победне знаке н посекао сам им удове. Унаказио сам оне које сам похватао жине, јер сам пм за казну посекао руке. а На споменчцпма се често виде заробљеници са осеченпм ушима, ископаним очима, са ншчупаном брадом или без руку. Цара пак налазимо насликана како пирује у сали окићеној главама поубпјаних непријатеља- Ето у таким варварским казнама ужпваху асирскп цареви, који се могу сматрати као најсвереппји владаоци псточни у старој историји. 3. Војска. — У државама као што су Асирија и Вавилонија, које су готово без престанка ратовале и које су морале непрестано чувати подложене народе да се не побуне, војска је била најглавнија уставова. Сваки човек, који је могао носити оружје, био је војвик Војска се састојала из пешадије, коњице п ратних кола. Оружје, којим беху војнпци наоружанп, било је боље од оружја свију сувремених народа. Асирски ратници беху, као средњевековни витезови, покривени гвожђем од главе до пете. Њихово одбранбено оружје било је: шлем, прсни оклоп, прстенаста гвоздена кошуља и штит. Оружје пак за напад било је: лук, стреле, мач, буздован, копље, праћка и опсадне