Просветни гласник

СТАРА ИСТОРИЈА ИСТОЧНИХ НАРОДА 2 1

рпје, беше за пеко време заузео Налестину и Сирију, и дошао до самог Еуфрата. Набоноласар посла иротиву њега војску иод својим сином Навуходоносором, који га победи код Каркемиса п примора да се повуче натраг (605). 2. Цар Навуходоносор (Набу-кудур-усур, 604-501). — Сип и наследник Набоподасаров, Навуходоносор, бпо је најсдавнпји цар вавилонскп. Своју дугу владу, која је трајала четрдесет п трн годпне, нрославио је он великим ратовима и подизањем лепих и корпсних грађевина. Његове војне вођепе су поглавито у западној Азпји, противу Јевреја, Феничана и Миспраца. Истеравшп Миспрце из Азпје, он је отпочео своју најславнпју војну противу јудејске царевине, коју је најзад иосле трп војна нохода уништпо, а њену нрестоипцу Јерусалим срушио. У првом војном походу у Иалестину он ирпмора цара јудејског, да прпзна над собом врховну власт његову. Ну Јудејцп се после трп године одметнуше од љега, и то даде повода другом војном походу. Тада Навуходоносор опколи Јерусалпм, и после три месеца опсадеуђе уград, однесе благо пз Соломунова храма и одведе у ронство десет хиљада најбољих људп, а међу њпма и самог цара Јехонију. На место овог заробљеног цара Навуходоносор постави његова стрпца Седекију, којп се закле, да ће му бпти веран и послушан. Али девете године евоје владе одметну се п Седекија од њега и иосла дарове мпсирском Фараону Апрпју, да би га придобпо у савез. Тада се Навуходоносор и по трећи пут крену у Палестину и оиколи Јерусалим. Град се држао јуначки годину и по дана, али најзад бп проваљен и заузет. Соломунов храм и остале зграде бнше порушене, а сав народ јудејски, сем ратара и виноградара, одведен у роисгво и размештен по халдејским варошима. (586). Освојивши Јерусалим, Навуходоносор пође даље и опколи Фенпчанскп град Тир, држа га дуго у опсади, али се не зна пзвесно, да ли га је узео. Тако се исто не зна ни како се завршпла једна његова војна, коју је иосле водио иротив Миспраца. 3. Нрестоннца Вавидон. — Навуходоносор се одликовао не само ратовпма, већ и многим корисним радовпма за време мира, нотпомажућп земљорадњу прокопавањем канала, а трговину и саобраћај грађењем добрих иутова. Али је особито стекао себи славу нодизањем многих п дивних грађевина, којима је украсио своју престоницу Вавилон и његову околину. Под његовом владом Вавилон је достигао највећи сјај и велпчину. Мп сада од многих његових грађевина налазпмо само гомпле развалина и натппсе, који нам казују да је те грађевине Навуходоносор подпгао. Херодот, којп је походио Вавилон у V веку, описује његове лепоте и вели, да он својом величанствеиошћу надмашује све градове, које је дотле впдео, па дакле и МемФис и Тпву. Вавилон је лежао на обе стране реке Еуфрата и био је ограђеп са два огромна четвороугона зида, један с поља, а други у средини. Снољашњи зид бпо је дебео 25 метара, а висок 95 метара, и на њему се налазило 25(Ј великпх кула. Један дубок јарак, ископан око овог зида и напуњен водом из ЕуФрата, бранио је при-

стуи граду. Унутрашњи простор града био је врло велики, већп но простор једног нашег среза. Појединп квартови билп су управо засебне варошице, растављене једне од других њпвама, које се обрађиваху, те даваху храну грађанима за време опсаде. Улице су биле праве, а куће велике са три до четпри спрата. Поред Еуфрата пружаху се кејовп а преко реке вођаше један диван мост. Навуходоносор је подпгао на левој обалп Еуфратовој једап великп дворац, чије развалнпе сада покривају простор од четрпаест хектара. Он је обнављао и подизао храмове, особито впсоки храм богу Велу, који је пмао облпк пирампдалпе куле са седам до осам спратова, од којих је сваки био обојен друкчом бојом. Најчудноватнје пак дело Навуходоносорово у Вавплону бплп су тако звани вртови у ваздуху, а то су прострапе терасе, издпгнуте Једне пзнад других помоћу стубова и сводова и засађене дрвећем и цвећем. Овп вртовп су билп врло високп, п њихове развалпне п данас се уздпжу на 30 метара виспне. Све ове Навуходоносорове грађевппе Херодот прппнсује двема царицама, Семирампдп и Ннтокриси, ма да се на свима њима налазило име Навуходоносорово, записато клинастим писменима. 4. Навуходоносоровн наследнпци. — Сва слава и моћ другог халдејског царства своди се на време владе Навуходоносорове. После Навуходоносора вавилонска царевина почиње нагло опадати и наджпвела је свог великог цара једва мало више од двадесет годпна. За то време измењали су се на њеном престолу три цара (.Евилмеродах, Триглосар п НабонидЈ, који су сва тројица били незнатни владаоцп. Под њпховом слабом управом вавнлонска се царевина све внше клоњаше паду, док најзад са свим не нропаде под ударом јаче перспске царевине која се подпже на истоку. 5. Пропаст другог вавилоиског царства. — Вавидон паде од једног ударца као и Нпнива. Кнр, цар перспски, корпстећи се нередима што беху завлададп у Вавилонији, крену се противу ње с војском, победи и зароби последњег цара Лабонида, пред самим Вавилоном, а његовог сина Ђалтазара затворн у град. Опсада је трајала дуго и за то време Валтазар се безбрижно проводио са својим дворанима у гозбама п весељу, пун поуздања у дебеле зидове градске. Ади Перснјанци одврате реку ЕуФрат и једне ноћи, док се Валтазар частио на једној великој гозби, коју нам је дивно онисао пророк Данпло, уђу кроз суио речно корпто у град н заузму га. Валтазар би убпјен, а Вавнлоиија ностаде перснска провннција (538 г.)