Просветни гласник

10

3*

Салманасар IV (727—722), иродужи ратовање. Он је ратовао са Фепичанима, којима је био онсео град Тир, али га није могао узети. Тако исто ратовао је п са Израпљцчма, којима је био оисео нрестонпцу Оамарију, али није био срећан да је узме, јер умре за време онсаде. Освојење Самарије доврши Саргон, којп после Салманасара дође на престо асирски и основа нову и најславнију династију асирску, Саргонску династију. 3. Саргонска дннастнја; Саргон (722 — 705). — Стогодпшња влада. царева из Саргонске династије била је најславипје доба у асирској исторпји. Асирска се царевпна тада распростре од Црног мора до Иерсиског залива, од Касписког језера до Средоземног мора. Множнна малих народа и њихових владалаца признаде над собом власт асирских царева, па и саме велике и старе државе, као Мисир на југо-западу п еламска царевпна на југо-лстоку, падоше у њпхове руке. Оснивач ове славне дппастије, Саргон (722—705) отпочео је ова велпка завојевања. Уаузевши израиљску пресгопицу Самарију, он је срушп, а с њоме унпшти н израиљеку царевину, чије стаеовнпке, по старом обичају асирском, псели и одведе на обале реке

Тигра, а њпхове земље насели Халдејцима п Арабљапима Мисирски цар Сабакон хтеде да заустави Саргона од даљег продпрања и освајања, па пође на њега с војском, алп би тако страшно потучен код РаФије, недалеко од миеирске граиице, да једва п он сам спасе себи живог. Саргон заузе тада целу Сирију и опседе град Тир, али га није могао освојити, због његовог ненриступног положаја на острву. У накнаду за то Саргон освоји острво Кипар. Осем ових освајачких ратова, Саргон је имао да утишава и један устанак у Вавилонији, чиј владалац Веродах Валадан (Мардук-аалидин V устаде противу њега, али би савладан и приморан да бежи. Да би овековечио успомену на своју седамнаестогодишњу владу, проведену у непрекпдним ратовима.. Саргон подиже сјајап дворац близу Нинпве (у данашњем селу Хорсабаду) на чијим зидовима изреза своја јуначка дела. 4. Сенахирим (Син-ахе-риб, 705—681). Силни цар Саргон завршп жалосно свој жпвот, јер би мучкп убијен у свом дворцу. Њега наследи на престолу син Сенахирим, који је као и отац прој вео своју владу од двадесет и четири годипе у , неппестаним ратовима. Одмах_у почетку своје владе

Асирека војска опсађује једну тврђаву (у Британском музеју)

морао је пћп с војском на Вавилон, где се Веродах Валадан беше оиет побунио и докопао краљевске власти. Сенахирим угушп устанак у Вавилону п ностави Вавилоњангша другог краља. Алп Вавилоњани нерадо сношаху асирску власт п једва чекаху згодну прилпку да се ње ослободе, на што их подстицаху и суседи њихови Еламци. С тога оии опет скочише на оружје, и Сенахирим мораде опет ићи иротпву њих, али сад им се жестоко освети. Он узе Вавилон на јурнш, порушн у њему храмове п палате, а ње) ово стаповнпштио предаде мачу. Много славнпји ратови његови били су у Сирпји и Палестини. Владаоци јужне Сирије, а са њима и јудејскп цар Језекија, устадоше цротиву њега п позваше у иомоћ Мисирце. Сенахприм се као муња појави у Сирији са силним ратним колима, савлада побуњене владаоце, заузе Сидон п Тир у Фепичанској, а Језекију затвори V Јерусалим. ,Ја сам освојио, вели он у натипсу, четрдесет и четири вароши, довео сам у ропство 200.150 људи разног доба и пола, мноштво коња, мазага, камила волова и оваца. Језекпју пак затворио сам у његовој пре<тоници Урсалими (Јерусалиму) као тицу У кавезу". Он се за тим крену даље, да освојП

Миснр и да казпп Мисирце што су помагали његовим непријатељпма. Али кад сиђе у Делту, његова војска тамо пострада на чудноват начин, о чему друкче иричају Јеврејп, а друкче Мисирци. Јевреји причају, да је анђео божјп поубијао војску асирску, а Миеирци веле, да је бог Пта спасао Мисир, пославши мноштво мишева у стан асирекп, који изгризоше тетпвена луковима иштитове асирских војника, те се војска мораде растурити. Како било да било, Сепахприм се врати у Ниниву,где на зидовпма свога дворца изреза ове поносите речи: „Бог Асур, највипш господар, даде ми царство над свпм народима: он распростре моју власт над свим становнпцима земљиним од горњег мора што лежп на заласку сунчеву, на до доњег мора пп о лежи на изласку сунчеву". 5 Есарадон (Асур-ахе-идин, 681 — 668 ) Сенахирим сврши онако исто жалосно свој живот као и његов отац, јер га убише два старија сина његова. Најмлађи пак син његов, Есарадон, који ') Имена асирских и вавилонских вдадалаца задржата су онака, каква су до нас дошла преко Св. Цисма, али је у загради означено, каква су у натписима.