Просветни гласник

79»

ВАСПИТАЊЕ ИЛИ ДИСЦИПЛИНА

18. Светислав Вуловић, проФес. Вел. Школе; 19. Светомир Николајевић, проФ. Вел. Школе у пенсији ; 20. Снма Живковпћ, директ. гпми. у пенсијп; 21. Стеван Д. Поповић, нечелник мпн, у пенсији. II. За надзорнике средњих школа о годишњим испптнма: 1 Ворпсав В. Тодоровић, ироФ. беогр, Учпт. Школе; 2 Димитрије С. Јоваиовић, директ. и нроФ. крушев. гнмн.; 3. Драгутин Плајел, дир. и нроФ.

беогр. реалке; 4. Ђока Анђелковић, дир. и проФ. јагодип. н. гимн.; 5. Ђура Милијашевић, директ. н проФ. III. беогр. гпмн ; 6. Милорад II. Шапчашш, управник Нар: Позоришта; 7. Михаило Марковпћ, директор п проФ. нншке гимн. ; 8. Сретен Стојковпћ, ироФ. I. беогр. гимн.; 9. Стеван Давндовпћ, ироФ. беогр. реалке; 10. Стеван Предић, секретар мннист. просвете.

=5<>У-

НАУКА И НАОТАВА

ВАСПИТАЊЕ ИЛИ ДИСЦИПЛИНА? I. Питање о васпитању у ошпте *) од ^рВЕТ. рГ. ј^ИМИЋА Незадовољство је једно од најглавнијих обележја нашега времена; оно се осећа свуда, у свима гранама људскога рада; оно пробија кроз све слојеве друштвене. Потражите ли извор покретима, који у наше дане свраћају на себе пажњу свега света, у којима се показује живот нашега друштва са свима својим добрим и рђавима особинама, наћи ћете га у овоме незадовољству ; оно нам најбоље сведочи. да наше друштво није одговорило свима надама, са којима је његова појава дочекана у свету од свих народа; оно нам казује, да у њему има нешто што не ваља, што смета напретку на боље, те нам већ тим самим наговешћује, да је дошао земан неком бољем свету, у коме не би требало да има могућности појавама, које ово незадовољство данас изазивају. Под тежином клонулости, која је обична друга ових појава, често почиње слабити вера у напредак, нада на бољу будућност *) Извори за овај прци део : Пирогов И. Н. С о б р ан I е л и т е р. с т а т е и. Одеса 1858.; Доброљубов А. Н. Сочинен!« I. СПб. 1885.; Толстој Н. Л. граФ, С о ч ин е п 1 л IV. изд. осмо, Москва 1889.; Стојупин В. Ј. П е д аг о г и_ч ескЈи сочипенј« СПб. 1891.; Каон1 Ггагу, ј ЏиевИоп <}и _ 1аИп ; М. биуаи, X еЛисаНон е1 1'ћегеЛИе; ХћашГп К., Е АисаНоп е# ровИм&те ; -Регех В., 1 ј € сагас1еге Ле Геп/апГ а Гћотте; ЗсћгаДег V/. Ог., ЕггГећипдзипА Пп1етсМв1ећге Ј~пг Оутпа.Пеп ипЛ Веа18сћи1еп ; Ко11, 1\Ладод*к /мг Ноћеге 1ие}1гап81а1ип; Капћеревг, П е д а г огическан психолог^л. Изд. второе, Спб. 1883.; и т. д.

човечанства. Срећа је, што нам историја пружа пуно доказа, да ово душевно распо ложење не траје дуго, те изгледа као да је и постало само за то, да нам што светлије истакне величанственост покрета, који собом најречитије говоре у прилог уверењу, да стагнација није особина напреднога човечанства, него живот, оличену непрестаном кретању и борби за победу праведнијих погледа и начела. Који год прати сувремени духовни покрет, како се он исказује у књижевности и друштвеном животу, моћи ће овоме наћи снлу потврда. Незадовољство, изазвано натурализмом доведеним до крајности, омогућило је, на пример, у Француској иојаву декадената и појачало песимистичко расположење, које је почело захватати сву област књижевних појава, да опет, са своје стране, изазове реакцију, која се баш ових дана опажа у доста јасној тежњи, да песимизам истисне моралом религиозним. Шга ће из свега овога изаћи, није могућно у наггред знаги; тек и сама ова колебљивост у духовном расположењу показује живог, а смена ових разних праваца — кретање. Незадовољство пак, коме је пзвор у економским погодбама данашњега друппвенога строја, дало је и даје маха ономе радничкоме покрету, што се у наше дане толико осилио, да је постао једна тако важна чињеница, о којој се мора водити озбиљна брига и т. д. Да је стало до количине иримера, могли бисмо их навести повише чз свију области духовнога рада људскога и живота друштвенога. Ну, ми ћемо се задржати само на оним појавама, из којих је потекло незадовољство, што је