Просветни гласник

ВАСПИТАЊК ИЛИ ДИСЦИПЛИНА

613

да га реше проблем о судбини човечанства, те и они, који се никад не разбирају о смислу живота којим живе, разбирају се о смислу живота оних којима живот дају »') Колико год смо пута, изазвати овим питањима, размишљали, како да се све ово објасни и нађе излазак из збрке најразноврснијих погледа и мишљења — увек нам се чинило да је најприродније испигати, пре свега, побуде, које изазивају ово незадовољство, јер ће нам опда бити лако пронаћи им извор. Средња школа, оваква какву је данас видимо иије давнашњега порекла; она је створ нашега века; у њему је ионикла, у п.ему се и развијала. Према томе нам и није потребно, тражећи мотиве овоме незадовољству, ићи далеко у прошлост. Ну, то још не значи да је лако разабрати се у овоме послу. Прилично је времена, како је ово незадовољство почело избијати на новршину; о њему је много писано, изношени су, том приликом, разноврсна мишљења и о мотивима, који су га изазвали и о средствима, којима би се могло ублажити. А у овој је баш разноврсности и ппглавита тешкоћа овога посла, јер се испитачу лако у њој изгубити или нревидети. ради ситнијега, оно што је главно. Кад се са свом потребном обазривошћу приступи овоме послу, могу се, ради лакшега прегледа, све појаве средње-школскога живота, које су биле или су још и сад узрок овоме незадовољству, доста угодно разврстати у две групе, према двојаком задатку средње-школскога образовања: у једну би групу дошле појаве, које подстичу незадовољство противу саме системе школовања; у другу иак појаве, из којих истиче повика на резултате школовања у васпитном погледу. И ако се о свакој од ових двеју група може и засебно говорити, ипак не треба, ни у ком случају, губити из вида давно доказану истину, да су оне у потпуној зависности једна од друге. Вољни да приступимо разматрању појава ове друге групе, да покажемо, како се данас васпитава у средњој школи и какво би место требало дати васпитању, према разним мишљењима, која су се о тим гштањима чула у педагошко-ФилосоФској литератури — ми ову истину нарочито наглашујемо, док се доцније на њу не вратимо. Ј ) Тћагшп, јШет, схр. 6.

Кад се једним погледом обухваге појаве ове друге групе, нијетешко извести општи закључак, који из њих истиче: — у нашем средње-школском образовању (ВМипд) васпитање (Егг1е1шп§) још ни данас није освојило себи право на подједнак положај и значај са наставом (Ип^егпсМ); васпитању се у средњим школама ни данас не поклања пажња, коју оно. према своме задатку у образовању, заслужује; појмови су о њему још у толико неразбистрени, да се оно у разним заводима и у једној истој земљи различно схвата и изводи. Данашњој средњој школи изгледа да је главни задатак ширити знања; васпитање долази тек у други ред. Овај потчињени положај, разуме се, већ сам собом сведочи, да је непотпуно схваћена и задаћа средње школе, па отуда и неправилно и непотпуно схватање задаће, коју треба да има васпитање. Другчије није ни могло бити у школи, која сву своју пажњу обраћа наукама, заборављајући да се њима, само не стварају образовани људи. Још је А. Коменски, ире триста година, говорио, да школа треба, управо да је дужна непрестано се руководити моралним начелима, јер се у њој ученици спремају, или боље, треба да се спремају за живот, у чијим кретањима треба да учествују енергично и разумно. «Што Соломон говори, вели Коменски, о лепој, али неразумној жени, то се исго може казати и за учена, али рђаво васнитана човека: што је златан прстен свињи на носу, то је ученост човеку, који је далеко од — врлина. )) Ову је—-мало драстично—-казану истину историја у много прилика потврдила. «Историја нас учи, вели Стојунин, да је спољашња и унутрашња снага државна не у војсци, не у полицији, већ у образованим и честитим грађанима. Али грађанином се може назвати само слободан човек т. ј. такав, који над собом призиаје само власт закона и са самопоуздањем се и смело ослања на њу, кад брани своја права. Робови не могу бити честиги па ни образовани, ако се са иојмом образовања веже морална узвишеност. Они могу бити добро дресирани иа и учени; али, васпитајући се и живећи под самовољом, они су више или мање развраћени и старају се користити се својом ученошћу само ради својих личних користи." 1 ) Ј ) Стојунип, Педагошчесил СочиненЈл, стр. 379.