Просветни гласник

СИМА МИЛУТИНОВИЋ, САРАЈЛИЈА

разумети. Првкоравао је за то и Вук, што сведоче његова писма. И у Летопису за 1832, годину поменуто је такођер. Што дбцније, све му се више замерало, и то са свим умесно. Његов је језик пун необичних, скованих речи (и то често врло добро) а и туђих, већином турских. Он то правда овако : «Ја ондје употребљавам турске ријечи, гдје хоћу да се изразим у смислу приједмета. Ако сам чуо из чијих уста на примјер ријеч идиндушманин«, морам је тако исто без пријевода изрећи, јер је оригиналније, а има ријечи, које се баш не даду у правом смислу ни изрећи ; осим тога пак, оне су код веће стране народа и удомљене. Има и нових ријечи, које сам измислио и скресао, али да сам нашао у језику другу, која би то исто значила, јамачно не бих се мучио кресањем нове. Има гдје човјек наиђе на нову мисао, за коју у језику нема ријечи; онда је принуђен сам да ствара. >)12 'ј Тако се он правдао, и донекле правдању има места имајући нарочито на уму и да се још данас, када се језик књижевни у велико развио, миоги бране, да у језику нашем нема речи за „нове и мисли ! Сими није било могуће да бира речи, јер мисао је мисао стизала и како му је стигла тако је и записао. Новаковић с разлогом правда његов језик овако: «Језик у то времејош није био стекао сву ону гипкост, коју има данас; и обиље мисли, које су кипеле из ове доиста надахнуте главе, наилазило је врло неиотпуна израза у тадашњем језику. Мучно се језик превијао жаркој машти Милутиновићевој, полету мисли његових, а и Милутиновић није ни имао времена ни могућности, да се бави језиком и да спољни облик удешава и улепшава. Ако се каква реч није с места показала, кад би машти његовој затребала, он би начинио на њено место нову, па би терао даље. Песник није имао када да се бави Филологијом. Отуда је у његовим стиховима дикција тешка, исказ недовољно разговетан, и језик му је, у опште, при свој снази и оригиналности, неспретан, неуглађен. Отуда је и његов успех, особито позније, а и међу самим сувременицима, остао ограничен.» 1 ") — Суботић Ј. т ) Ј. Игљатовића Дела I., 251. ттплооп,.,'? ? 1)аСТВ0 ® во нек< >лико речи извађених из Лавловића, С^ећГо

на номенутом месту домишља се, да је Сима остао онде где се родио, да науке, кад их није могао довршити, ни почињао није па да га је Геније народни навео на певање, написао би песме, којима бисмо се дивити морали. И мени се чини, да је површно његово школовање било доста узрок тому. Можда да је темељније био образован, да је сгекао правилнијим путем оно знање, што је доцније самоучки, да је био у бољим приликама од рођења, да није боравио више времена у туђим земљама, у којима је и написао Србијанку, Тројесестарство и т. д. — језик би му био лепши. Сима је рано пропе.вао, али на јавност не изиде по за дуго ; није имао поуздања у своје умотворе, које је поправљао и дотеривао. Да није његову „Србијанку" прегледао Симоновић Платон и Живковић, да не дадоше онако похвалнога суда, тврдо верујем, да не би многе нејасности у језику било. Да је којом срећом пре иего што је и дошао Сима у Лајпциг, и чуо суда од те двојце, послао своју „Србијаду" Вуку на оцену, не бисмо сада бројали читаоце његових дела на прсте — Свакако језик његов отежава читање, али и овакав какав је много је бољи од онога језика, којим су писали Вукови противници. У Симе се впди често, врло често, правилност облика, обиље правих српских речи, лепих народних израза — често и дијалектичких — а све то укаКараџића, дотаче се и Симе овим речма: »Сима Милутиновић позива богове у помоћ, у место да се спусти у наручје вили српској ; онако како јој се спуштаху Краљевић Марко и други јунаци српски, па за то им свагда би на невољи ; гради неки нов језик, како га нико не ће разумети ни силе песнику осетити, у место да се користује богатством речитости српске, па које се извору толике песме српске излише на милину Србину а дивоту страноме свету.* Новим својим радом, који не заслужује епатет одличне расправе, како га назваше, потр'о је своје раније мишљење. У 83. броју Нашега Доба вели; да }е Симин језик удешен по кроју старога словенсвога или је скован по њетовим мислима, помешаним класичком туђинштином. У Србијанди Снминој и у осталим му делима старога словенскога кроја нема; има руских речи, има и рускословенских, али старословенских или начињених по њем — нема. У 86 броју вели, да »неправо чинимо тврдећи да је у Симе Милутиновића нејасан језик. То је само од чести и то у појединим речима а не у реченидама. << Допекле има право. Хтео је даље да оправда Симу, да објасни што се његова дела не читају, па вели: уврок том »нису само скованеречи, него и товор босанско-херцеговачки, којим он пише.« Ово је ново што чусмо. Камо лепа срећа да је његовој машти био довољан говор босанско-херцеговачки, те не би било тако мало читалаца! Зар не писаше и Вук југозападним говором — оним што се и у Босни и Херцеговиаи говори, па нам то не смета, да га у сласт читамо! Чудно ми је и то, како г. Павловић могаде рећи: да Вачвани, Сремци и остали Срби на југоистоку кашто не разумеју Бошњака, Хердеговца, Црногорда и т. д. —