Просветни гласник

63 2 НАУКА И

зује на једно: да је Сима добро познавао • « < • 1291 свој језик као и народну појесију. 1 ) Пред Симиним очима лебдила је у живим бојама тројанска војна као и сва грчка митологија. Уживљен у њу, не могаде се отргнути од ње при описивању кога јунака или битке из српског устанка, већје вољно или невољно употребљаваше, што опажамо скоро на свакој страни Србијанке, а богме и других дела — само у мањем —, хотећи иоређењем са грчким полубоговима или божанствима да што више истакне свој идејал или предмет који описује. Ова су поређења негде још боље истакли и окарактерисали оио што је Сима узео да опише, као што је то случај са лепом песмом (( Бесмртник", 130 ј у којој узе у помоћ и грчку митологију, да опише јунаштво Вељково код Бање : »Шта л' би рек'о Ахилесу дрсвпи Богосине и свепоспјешниче, Да си откуд сјећао се Бање, И допад'о игре с' надгледати Ратоборних Орбаљ н Турака ? !... Оамо ти б' се раздрагало срце, Смјестјати га не б'ти могле груди, Језику б' ти омакнуле с' речи : оПраво, Вељко, Вјечитога љуиче ! Тако некад Пелејид је трк'о Кроз Тројане, вјечно л' И.шјадом, Мухама му вразп се чињаху. — » Или да би карактерисао Радовић Мијајла вели : ,Свим природе окићени дар'ма, Каквог игда родит' могла нева. .. Телемаху б' сравнио се ласно, Лшп' у сам себ' и Ментора имав.' 1 ' 31 ) Али није свуда песма добила од тога. Многа су места услед сувишне употребе митологије постала тако тамна, даихје без објашњења иемогуће разумети. Тако је н. пр. место у песми «Несреће счедност" што гласи : Прекаљеност свему одољева, И уз цјелост частпца се дичи, ПЈто по себ' је чемеру примјетна, Филоктети достоје с' увјерја ! Бацид'ма да Хекторе сражат', А Парис'ма одкнађат' је руге, Пак Улиса совјештањем циглог Пријам пасти, Илион се схорпт'. .. 129 ) Оволако па први иогдед. По дуже не мислим за овај мах да се задржим па језику Симину, који је од интереса проучити. Е да нрвом приликом могадне се а моја жеља испунити! 18 °) Србијанка III., 70. ш ) 11ј. III., 99., у самом себи.

НАСТАВА

И чак негда.... та све за живота ! ? Те проз борбе славпа утруђења Ка Јетенци... одбитију врагства !... У Итаки л' ?... С Пенелопом љубњу Обојудје с' подоштрењем нови, Пак Ментору и Венере годје ! Да л' не дигну с' бједе оруднја, Ни помогле б' још Синон'ма лажи, Да б' Креуза л' не исчезла више, Правом важпт', к'о је добром цвасти и 1 " 1 или у иесми ((Највеђост" : »Ај Улисом ваљало је бити, За не грухнут' у Харивде бједство Вјергго л' друштво сво не пожрет' Ски.ш !« 133 ) То је друга мана Симина, а иоглавито Србијанке, за коју Пинин у својој литератури стр. 225 (орг. издање) вели, да је на њој као и на осталим делима Милутиновићевим остало трага од немачке ФилосоФије и појесије Виланда и Рамлера. Не бих рекао, да је тако, јер у Рамлеровој појесији налазимо оно, што у Симе нема — оде. Пре ће бити да се митологисање усадило у његову душу још у школи, у којима то у оно време беше главно. Рамлерова «Б1е кигг§еГаз8<;е МуЉо1од1е и могла му је послужити као нека контрола. Виланда је читао истина, што има и доказа, још у раним годинама, али као да се не би могло указати на утицај његов. Трећа, као да најосетнија мана, отежица у разумевању, јер су поменуте лакше савладљиве, јесте та, што је, описујући поједине догађаје, смео с ума, да пише и за будућност, већ је често тада добро познате задевице и догађаје овлаш прешао, неке тек поменувши на пр. у песми „Интриге у Београду." Када је онет имао неке да осуди или да се изрази оштрије или је иснисао самоњихова почетна слова или их у слици карактерисао. поменувши каку еписодицу из живота, — то је истина било за оно доба и довољно, али за нас је већ сада много нејасно. Ово двоје особито отежава у многом читање, ако се добро не знају догађаји, о којима Сима прича. Све ово, митологисање, туђе речи као и сковане, нејасност у причању, уклонило би се добрим, потпуним коментаром, који би учинио, да «у времена потоња из давнина јунаци Србијанке светле народу као |3 ' 2 ) II). IV., 123. 133 ) 1ћ. II., 158.