Просветни гласник

ИСТОРИЈА

ВИЗАНТИЈЕ

639

већина изгибе, нешто допаде ропства, а остало се једва спасе у гори. Краљу Адександру овако се нешто догодп на Мариди. па се шта впше и помири са императором, који је једвно с Момчнлом имао неприлпка и крвавих сукоба све до смрти Момчилове (год. 1345. гл. 86). Апокавко је вазда држао нретећи иоложај а ударао нпје. Алп пре раскида савеза с пмператором, Сережани послаше пмператору, да се прво пзвине што га нпсу хтелп послушати кад пх оно добро саветоваше, да се предаду, и да траже опроштај што му весннка убпше, и сгаше му ређати беде, којих су из нехата допали, н искати иомоћи протпву коначне пропасти која им прећаше. Јер по одласку императоровом у Бер, краљ је околипу опустошпо, а варош тако тесно опсео, да је морала пасти као жртва гладп. У крајњој невољи, Сережани се за сламку хватаху, те решише да се привргну императору, на да краљ као његов пријатељ дпгне опсаду. Што н би, јер чим у варошк извикаше императора п име му у богослужењу почеше спомињати, краљ им даде дахнутп, улогорившп се се подаље од вароши. Неки пак од српских војвода, као пријатељи императору, научишеСережане да одмах моде императора да им постави управитеља, у ком случају краљ 611 савршено оставио варош. Кад дођоше посланици из Сереза, да моле плачући императора да им заповедипка постави, он дозва веснике из Византнје, којн беху дошли да преговарају о миру: „Впдите ли, рече, какве нам је последиде донео рат? Све западпе вароши већ освојише Срби, а страхујем да не завладају целом Маћедонијом, ако се раг продужи. У осталом, доста су нам п одузели, а чули сте и посланике из Сереза, каквим су бедама изложени и да ће напослетку морати подлећи строгој опсади. Вароши изгубисте, једне дадосте Бугарима да би вам противу мене помогли, а друге Срби поробише". Тешећи Сережане да ће се у будуће за њих постарати, император поставп им старешину, а краљу отправи посланпка, подсећајући га на заклетву и уговоре, којих кад се он држи, не треба ни краљ Да их руши, и да Сережаое, који су му прпступили, више не напада, него да их што је могуће више погледа с обзиром што су од рата сувише нострадалп. Краљ заиста онда напусти Серез, а после пораза Преалимповог беше одступио и од Жихне, али не и од рата. „Он је ратовао н код куће седећи" (гл. 69), а користећи се забуном и нередом империје, краљ је, раскииув савез са императором, освајао грчке вароши једну за другом, док није

по други пут дошао пред Серез и тако га је тесно опсео и гдађу изнурио, да се сваки час очекпвала предаја. СрбОФИЛИ, којимајекраљ обећавао златна брда са Асаном Мануилом, стрицен саме царице Кантакузине на челу, неуморно су на томе радпли у вароши. Грчка странка са Константином Палеологом на челу доскакали су првима, обратпвши се за помоћ пмператору, да се не изгуби једна варош, као што је био Серез. Кад то инператор дозна, стаде мало опорије говорити краљу, опростивши се Момчида, па га позва да одступи од Сереза, сходно заклетвама и уговорима, иначе ће га напасти у друштву с Турцима, које беше најмио за 40 дана (гл. 69). „Позивам те да од Сереза као од моје вароши одступиш, и да у будуће не иакостишнч њој ни другој вароши, грчкој поданици. Ја се до душе увек сећам мплости и почастп које сам у твоме двору уживао, а п јест правично сећатн се доброчпнства, из којих назора ја се и не нађох увређен нитп се одбране латих, кад оно ти код Бера прво ногазп заклетве н уговоре, а носле ме јавно стаде бити. Ну шта је било, било; али ако се једном не оставиш вероломства и неправичности па продужиш узнемирпвати без повода грчке вароши, бићу принуђен да пријатељетво оставим на страну па да сплу силом одбпјем. Ово је имнератор поручио краљу преко посланика Јована Вријенија, а у исто време ступао је с војском ка Хрнступољу у намери, да дође у Серез д да прихвати вароши које су у срдском рату пострадале. Међутим из Византнје писаше императору пријатељи, да су Апокавка неки убпли и заузелн дворе великог Константина, па му саветовали да све пренебрегне, па да се иожури у Впзантију, да је заузме. Тог се истог дана вратише п посланици од краља и јавише да је краљ био одустао од Сереза пре него су дошли њему, и отишао у своју државу бојећп се да га Турци, за које беше чуо да иду на њега, не нападну. Краљ је посланицнма рекао да је напустио опсаду Сереза, само што је над њим прнпознавао право императору, али опет посланиди саветоваху императору, да се озбнљно постара за Серез и да пре свега протера из вароши краљеве ириврженике који ће првом приликом узбуннти народ и агитоватн у краљеву корист. Император одобри предлог пославика, као важан и пажње достојан, па зато сабра великаше да о томе већају. Император је у збору признавао да се у Византији Апокавковким убијством нешто одсудно догодило; али „и Серез није доша варош да би се могла прегорети, већ дпвна и велика и неопходна грчкој царевини. Зато ми-