Просветни гласник

83*

историја

ратор IIм допусти, п они се из пдена вратише терајући читаве чопоре марве п неколико само људи, јер су се, хвала врлетном местишту, могли лако посакривати. Емператор, охрабрен овим успехом, који је превазилазио ii његове наде ц његово очекивање, завојшти и на Едесу. Противу ње он поведе већу војску него противу Бера, па се опет више уздао на издајство грчких племића у вароши, него у јунаштво своје војске; али се л>уто преварно. Јер Едешани не само што му се отворено иротнвише, него и у грађанству побудише противу њега велику агитацију. Они нзиђу на бедеме да му се ругају, називајућц га лудим, ако мисли да олако зауаме варош, коју краљ није могао освојити много јачом сплом п за 16 година опсаде, и док му је сами нису предали. Императора дирну ова сталност и ревност Едешана у толико више, у колико је и сам уввђао да је 1отово бпло немогуће освојити на копље варош, која је била више од пола језером опкољена, а остала тврдпм бедемима, високим кулама и неприступним гудурама и стенана окружена; а поврх тога и јаком српском посадом брањена нод управом четири српска властелина, четири војводе, које су радо подржавали и најотменијн грађани. Пред извесном немогућношћу и самом се императору учпни, да су поруге н пребацивања Едешана на свом месту, па се решн, да сутрадан иде натраг. Истог мњења беху и војне старешине, а иослуга из дађа, која сутрадан дође, на прогнв тврдила је да се варош може на јуриш освојјпи , и њихово мњење иревагну. Сиремише дакле лествин,е, н војска иође зором на бедеме. Имиератор Турке наместп нрема језеру, да не бн у случају успеха први ушли у карош па клали. Остале старешине цонамешта на другнм позицијама и нрема којој се ко затекао.а сам са племстиом п најодабранијим оклопницима удари на градац, којн је био брањен цветом српске иосаде и грађанства. Нацад и одбрана бнли су општи п што је могуће огорченнји од јутра до подне. Највише су се одликвали оклопннцн п лађари, који се беху тога дана у лаке стрелце иретворили, алн успеха слабо. Имиератор обећа четцри мне') злата ономе, којн први посадц грчку заставу на бедеме; три мне којн се ;>а првцм, а две, којн се за другим тамо уснне. Бој се с иећом упорношћу настави, и у подне успеше нападачи да прислоне степенице уз бедеме, иошто су мно1И од бранилаца нали мртвп или се иовукли рањени; а кад и градске капнје букнуше у пламену, онда се са свију страна навалн на варош, и импера г 1ор продре уаутра да предупреди ') Једиа = 100 динара.

византије 6 43

нереде, каквих су већ били починили они који су први ушли у варош, Варош дакле иаде, ц император одузе коње срдској војсцп и отпусти је да иде, осим четири војводе, које заустави под стражом. После протера српске присталице, а у граду остави посаду од 200 својих оклоппика и стрелаца, наименовавши за заповедника вароши Ђорђа Л.изика, човека мудра и нскусна ратника, па се врати у Бер. Слабије тврдиње и засеоцн око Едесе и Бера, као Старидо, Петра (Каменица), Шосак, Дебра, Острово, Ноћа; а у Тесалијн варошица Л.икостамион (Вучје ждрело 1 ) и Кастрион (Градац), предадоше му се без боја. Одморивши мало војску, император завојшти и на Србицу (Србију), велику варош на тесалској граници, којом је заповедао царски намесник у Тесалнјн Преалимп, властелин, којн је сједињавао особиту ратну способност са смелошћу и разборитошћу. Сама варош положена је на стрмој падини једног наднетог планинског виса, који, дижући се постепено до чуке, изгледа као да лебди у ваздуху. Сам врх ограђен је био тројним зидинама у извесном растојању, да су с ноља изгдедале као три вароши једна над другом. Свуд унаоколо била је оикопаиа тројннм оикопима, а у простору од варонш до равнпце ц до опкона биле су куће подчгнуте како обичних тако н најотменијих грађана н војника урођеника. Због положаја места чинило се да је мадо бидо многокатница. У нрва два котара између онкопа, становади су грађани, треће одељење, које је уједно и град бидо н у сваком обзпру природом утврђено н онкопано, било је намењено намесиику Преалимпу. Као што се види, варош није била ни с које стране приступна човеку нп нападу. Намесник Преалимц, вазда обазрн.* и нредосторожан, сместио је све жене са децом и имањем у другу паралиду онкопа н поставио заштиту од 500 војника. Људе смести у трећу (пред неиријатељем) парадпду, да би се већим пожртвовањем борилн, бранећи своје породице и имање. Сам 1Јреалпми оста да браии град, а становнпке предграђа не цусти у варош, нити децу нн жене њихове, иего им заповеди да ту дочекају непријатеља, коме је иначе кршевито земљиште било неприступно. Овако се дакде Преалимп сцремаше за одбрану, п ако се говорило да је он вољнији био да пзмиче пспред ненријатеља у вароши Тесалије, него ли да се за ту варош веже, и као да се тек онда решио да чу одржи оисаду, кад му је околина приЈ ) Некад Темпа, дапас Баба, село на десној обади Садамврије.