Просветни гласник

598 РАДЊА ГЛЛВНОГА

Пошто је овде нешто речено о гранама, прелази се на стабло и корен, па се опет враћа на гране. Ред баш не најподеснији! Да би се ђапи пз ближе упознали са поједпним саставнпм деловима стабла, узет је „шуљак" маторе крушке, и упоређује се са младицом. Ту се изнеђу осталог говори о прсгенима, годишњим прираштајима дрвета, названим „годови". Услед чега смо кадри, да разликујемо ове годишње прираштаје, како смо кадри да разлпкујемо гранпцу између два узастопна слоја, о томе нема објашњења. Ваљало је прпметпти, да је овај годишњи прираштај различан не само у току серпје годпна, но да је п неједнак у току једне и исте годпне. Прпраштај у једној години много је бујнијп с пролећа но у јесен, што п чини те се распознаје граница пзмеђу јесењег дрвета једне, и пролетњег прираштаја идуће године. Сем неколико речи на стр. 4. под 2: „корен је скривен у земљи па се грана на жиле и жилице, које се под земљом шире", и на овом месту, стр. 7. под 4.: „корен је сличног склопа (стаблу) само што у корена нема гдешто сржи". То је све што служи да упозна ђаке се . обликом и еаставом корена. Ако се још овом дода »жила у многог дрвећа, н. пр. липе, багрена, ако се водом подрије, па дуже времена остане на ваздуху, изгледа савршено као стабло ...—", онда како ће ђацп распознатп корен од стабла. Опи ће бити у потпуној забуни, кад дођу на део, где се говори о веку биља: „једне су дуговечне само кореном (боље рећи иодземним стабломЈ: као георгина. Сваке године из месната корена плп кртоле (а то је аодземно стабло) ничу стабљике (надземно стаблоЈ итд.", стр. 18. Овде ће да виде, да има подземног и надземног стабла, да се нодземно стабло разликује од корена, пошто је боље рећи, за георгину нпр., да је дуговечна подземним стаблом, него дуговечна кореном, што је у осталом и правилније, а они, међутим, нису кадри да разликују корен од надземног стабла, а како ће га моћи разликовати од подземног стабла, ризома, које се много променило, променув среднну живљења. Л.ишће је описано са неколико речи (стр. 8.); оно што је о њему овде речено доста је неЈасно. Лиска није „просга или цела" но проста и цела, јер проста лиска може бити даље дељена, резана птд. На стр. 9., говорећи о сложеном багреновом лишћу, вели се, да оно опада под јесен „као што опада васколико лншће." Ово је нетачно казано, јер у зимзеленог биља лишће не опада под јесен. 0 цвету је псто тако мало говорено, а о плоду не само мало, но неподесним примером,

сАввтА 4

ђаци ће имати врло погрешап појам о плоду. На стр. 10. вели се: „Покидајмо сад чашпчине и круничине лпске и прашннке. Остала нам је једна главичица А (сл. 19.), а на њој пет прутића Б. Ова се главпчица зове алодник, " Плоднпк је овде подцветан, срастао је са чашом; уздужни пресек главичице ове иреетавља и плоднпк и чашицу. Шга у овој припада чаши, а шта плоднику, врло је тешко одредитн, а још теже објаспитн ђацима П-ог разреда гимназије. Нрема овоме и нлод крушке биће нејасно и нетачно одређен : „Плодник ће да порасте, кад опадну чашица, круница, прашницп и стубићп. Испуниће се соковима п постаће крушка, плод". Мало доциије опет: „Крушков је цвет састављен па онда од плодника од кога постаје плод итд.". Плод крушке вије прост плод, који постаје од плодника, но је сложен из плодника п чаше, заго се на врху крушке, јабуке и др. плодова оваке врсте, раснознају и по сазрењу остатци чашице, као што се у осталом и види на сл. 20. стр. 11. Пошто је неколико речи казано о плоду, нрелази се поново на цвет. Овде није најбоље објашњено, како се замеће плод у хермафродптног и днклинијског цвета, видп стр. 12. под 2. и 4. ХермаФродигни цвет може донети плода и у опом случају, ако му се нрашннци покидају, само ако се на тучак нанесе, ма којим путем, поленов прах другог цвета исте или сродне биљне врсте. Овоме су очпти доказ хибрнди, који се производе не само у природи, но и вештачким путем. Да се објаснп шта је то једно- и дводомо биље, ваљало би казати, мушки и женски цветови могу се налазпти на једном истом, или одвојено, једни на једном, а други на другом струку, стаблу исте биљке, а не као што се у књизи вели: „Обе врсте цветова могу битп на истој биљци ила одвојеие, једна на једној а друга на другој биљцп." За ближе упознавање семена узето је бадемово семе. Почпње се: „Еад са семена свинемо семењачу итд." Ово је све добро. Заборавило се само да напомене, шта је у бадемову плоду семе, јер о томе до сада није бнло говора. Мпога су деца видела језгро бадема укрито у кошчици, нека су вндела очишћено, без кошчице, а нека потпун плод, језгро, кошчицу и клаппње. Плод бадема се много разликује од плода крушке, а како о томе није ништа напоменуто, то би ретко који ђак могао иогоднти шта је у овоме плоду семе. У спстематском делу, стр. 23, где се говори о племену, у које и бадем спада, нашло би се између осталога и ово: „Сва је разлика у плоднику, па због разлике у плоднпку и плод је различан. Тако, на