Просветни гласник

КЊИЖЕПНЕ

ОБЗНАНЕ

667

своја путоваша. Са њим јс нсколико месеци Орезшевски провео у Прагу, а по том путовао по Истрији, Далмацији, Црпој Горн и земљама Хрватске, а болест Праисова спречила их је да и даље наставе своја путовања и испитивања заједно. Нраис је тада бпо спремнији за посао, ради когд су путовали, и Срезњевски, у својим успоменама о њему, признаје, да му је и сам био много обвезан у неким стварима , јер се много користио од Праиса и других западних научара у своме испптивању, У осталом ваља признати да се Срезњевски по својству свога научног талента врло брзо упознао са радом и задатком, који је почео изучавати. Све до своје смрти сачувао је необичну живост карактера, покретност, гипкост ума и јако памћење. Те особине његова ума врло еу му много помогле при испитивању на путу. Био је у свима гловним местима словенскога племена (осим Вугарске); био је и у многим местима, која се врло ретко посећују (као Рјезјан). Занимао се у библиотекама са књигама, али је толико исто мотрио и испитивао и живе људе, Путовао је пешице и тако рећи посматрао је на извору народниживот и изучаво месни говор. У своме путовању упознао се и спријатељио с главннм представницима словенског препорођаја, који су га увели у највећу заинтересованост словенског народпог покрета у почетку четрдесетих годнна. За време свога путовања, а често и доцније учествовао је својим радом на више словенских зкурнала, као на „Часопису чешкога музоја 0 , на чешко-словенском (( Татранк-у. к Год. 1840. ночео је писати о словенским предметима н у руским журналпма — у варшавској »Деницн/ 1 намеравајући да служи словенсколитерарном зближењу у »Отечест. Запискама,« у »Москвићанину," у «Шурналу Мннистар. Народн. Иросвешченија«, „Финском Веснику®, »Московском оборнику" (1847), на чак ну „Мајак-у." Споменули смо о личним односима Срезаевскога са радпицима на еловенском покрету, тако су његове везе биле врло пријатељске зачувеним Вуком Караџићем (једну од бољих биограФија Вукових писао је Срезњевски) са учевним патриотама чешким, хрватским, словачким. Био је и у пријатељским односима са <,илмрским® патриотом Станком Вразом, а уједно и великим ентузијастом народности. С њим је он н пролазио по хрватским земљама, узбуђујући полициско подозрен.е. 0 овоме помиње доста у својој преписци и Враз, која је пздата пре 10—12 год. Поета словачки посветио је своје успомене о путовању заједно са Срезњевскпм по Карпатима (№4га П год. 184. Од чешких патриота позната је осо • Сита његова дружба са Ханком, можда у неким стварима врло поверљива.

Посматрања о путовању Срезњевскога изложена су у одломцима, који су штампани у »Жур. Мип. Нар. Просвешченнја.« Само онај део његова путовања п нспитивања остао је нештампан, који је радио заједно са Праисом; они су хтели да саставе општи — заједнички — опис тога путовања, али после слабостп Праисове остао је ненаписан. Ношто се врати с пута у јесен 1842. године, Срезњевскн би постављен за проФесора на катедри еловенскпх наречја у Харкову, а год. 1846. он је радио дпсертацнју за доктора: »Светилишта и обредп јеретичког богослужења старих Словена по сувременом испитпвању и предању. 8 После неког времена по смртн Праиса, Срезњевски, 1847. бп преведен на петроградски университет, где је радно до своје смрти. Лекције Срезњевскога у Харкову по повратку своме нза гранпце долазе међу значајне догађаје па руским универсптетима. — »Успех је његов био ве.шкп«, — причају очевпдци тадашњег живота харковског универсптета. „Студенти свију курсева и Факултета, особито прва година курса гомилама се слегла да слуша краспорсчивог професора. У највећој университетској слушаоници није се могла да смести сва маса опих слушалаца, који жељаху да га чују. Новина предмета, смелост нзлагања, час ноткрепљена и снабдевена цитатима из Колара, Пушкина и Мицкијевића, час строго критична, не изостављајући хумор и иронију, све је ово утицало најузбудљивпје на омладину. То је учинпло такав покрет у омладини, да, као што предање гласи, још се ни једаппут није догодпло на универснтетској катедри. Рад проФесора био је панславистички. Стихови Колара, чипп се, нпсу никад ни сплазплп са његовпх уста, а »словенско браство и јединство у духу мира и љубави једвч да бп иа другом универзнтету пашло таквог зомљишта и одзива као на харковском упиверзитету«.... На харковском упиверситету бпло је тада много Пољака — ђака, п пзмеђу њих н руских студената била је најискрснија п пајприспија дружба. Зл то — продужује исти очсвндац — »учиниће се огромна корист, коју отвара професор Срезњевскп својим панславистичким лекцијама својпм првим слушдоцима, а нарочито Пољацима Незавпспо од тога, млади проФеоор, као нико до тада, пауми да подстакие студенте научној делатности, просто да јо упутп и научп како да научно обрађује свој предмет, о чему — па жалост — како ми се чини, врло мало од унпверсптетских наставника мисли. Оп уиутп ученике радовнма на руској историји, литератури, етнограФији упоредног словенсгва и т. д. На својим предавањима показивао је како треба владати материјалом летописнма, 86*