Просветни гласник

666

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА 1

(св. за април п мај, стр. 248 — 281, и сг. за јуни и јули, стр. 494 — 544). — Ибзен је чувени норвешки драмски писац, правца натуралистичког. Према сижеима, које у својим драмама обрађује, називљу га песником страховитости. У Нори износи он, како се у младе жене велика љубав према мужу може на мах преокрвнути у хладнило, када овај не покаже, да бм био зарад ње готос жртвовати и своју част. Тај прекрет у карактеру, и ако ирло редак, може се и пак протумачити њезином великом нежношћу н осетљипошћу ; само је скоро пемогућност да ће таква једна женска бити тада онако хладнокрвна, наспрам своје рођене деце, коју је јако волела, а коју оставља код својега мужа, одлазећн од њега. Њен је карактер двојак: испрва је, као оно лутка у рукама свога мужа; а доцније, са свим самостална и врло решена, да саму себе васнита. Је ли у овоме последњем успела, не казује се; ну најпосле, то и није главна идеја у овоме саставу. — Као уметничка целина, Нора је за хвалу. Нема у њој ничега измпшљенот, што би успоравало развиће драмске радње; расплет догађаја није у причању, већ у живој радњи. Карактери су у опште добро нацртани, ма да ће главни и у хиљадама мучно имати себи равнога. Говор особа врло је лак и природан. Прегледавши еаставе, из лепе књижевности, у Отаџбини за годину 1891., којн су у опште за сваку препоруку, желети је овом нашем најбољем књижевно-научноме часопису све већега напретка. 18. јула 1892. године, у Лозници, Милош Н. Пејиновић. нроФесор.

Исмаил Ивановпћ Срезњевски, (1812 — 1). Фвбр. 1880), од А. Пиаина. Орезњевски сг родио 1812 год. у Јарославу. Иородица његова води своје порекло из Рјазанске губерније из села Срезњева. Отац му је у почетку био ироФесор на јарославском „училишту виших наука« (у Демидовском лицеју); за тим је био проФесор на харковском университету. Орезњевски је учио код куће, па је носле стунио на харковски университет, где је и свршио курс 1829. год, и то правнички Факултет. По свршетку свога школовања служио је неколико година на више места у Харкову на судској струци, продужујући непрестано своје научно спремање, особито у политичкој економији и статистици. Али већ у прво време свога рада код њега се појављује заинтересованост за старине н народност, која грана доцније испуњује свуколику његову научну делатност. Године 1831.

издао је с Расковшенком у Харкову „У/сраински алманах«; 1832.: „Словачке песме®, које је записивао од Словака, којн долазише у те крајеве; 1833. године издао је први део „Запорошких старина«, (други део изашао ]е 1838. године). Писао је историскепричеизмалоруске прошлости; и, најпосле, две романтичке приповетке (у „Московском Набљудатељу* 1836. и 1837. године.) У почстку 1837. год. Срззњевски је бранио магистарску дисертацију: »0 суштини и садржају теорије у иолитичким наукама«, на те исте годнне бп постављен за помоћника на катедри политпчке економије и статистике на харковском универзитегу. Године 1839. пздао јв књижицу „0 елементима и садржипи статистике и политичке економије." Али још тада је његов укус нагињао историекој грани — народној историји и етнограФији. Године 1838. издао је дпе књиге„Украинскога Зборника.« Суделовао је и при раду на „Очеркама Русије". Па се као био заинтересовао и славенштином. За то кад се појави питање о устаповљењу тада већ уређепе катедре словенских паречија за харковски уииверситет, изабран је био Срезњевски. Да би се спремио за ову катедру предузе путовање по сшвенским земљама. Ова нутовања су управо прелом учпнила у животу Срезљевскога, или боље рећи почегак научнога рада. Ово није био прелом у његовој личној делатности. Путовање Срезњевскога и његових садругова ради испитивања Словенства учинило је прелом у целој словенској филолошкој науци. Не, не само у руској, него и на западу и код нас на југу. Тек од ових путовања и отпочиње се у научном свету правилно и свестрано изучавати Словенство и словенска Филологија; за тим научно изучавање руских старнна, етнограФије и језика. Од тада управо и отиочиње упоредно изучавање словенске Филологије. Сам Срезњевски називајући себе „последњим из овога друштва 11 сабрао је 1878. године своје успомене о раду ових првих руских Слависта, и то о Праму (од 1810 — 1846), Григоровићу (1815—1876) и Бођанском (1808— 1877) — како би «био сведок пред новим покољењем о томе, што су били у своме раду његови пређашњи садругови на испитивању словенских старипа и Филологије." Цело ово „друштво" чини једну карактерну групу, која заузима у историји словенске литературе и у историји словен. народа врло важно и светло место. Путовање Срезњевскога отпочето је иочетком 1840 год. а свршило се јесени 1842. год. За границом се сусрео са Праисом, који је још раније почео своја путовања ради испитивања и изучавања у истом правцу, у коме је и Срезњевски предузео