Просветни гласник

КЊИЖЕВНЕ ОБЗНАНЕ

665

Путничка црта: Цејлон, штампана је у свесци аа јануар и Фвбруар (стр. 305—320) и у свесци за марат (стр, 397 — 411). Ту писац онисује свој пут из бомбајске луке, па до Цејлона и главне му вароши Коломба, и износи разне своје опаске. Час нам слика лепоту луке, из које је пошао и обале, поред којих је прошао; час опет лепоту Цејлона, гледанога из далека и околину Коломба; а час размишља о узроцима покорења и о будућности покорених племена Предње Инђије; или нам износи карактерне црте из прошлог и садашњег живота цејлонских урођеника — Сингалеза, или по коју црту господара им, Инглиза; час наилазимо на по који опис важније животиње у мору (хајкуле, корњаче, бисерне шкољке) и на суху (слона); или важнијих биљака (ебеновог дрвета, каве, цимета и банане) ; или баца летимичан поглед на брод, у коме је. Све су те сличице у опису, који није развучен, да би бно досадан; имају у себи много поуке, ма да не износе све главне црте прошлог и садашњег живота, у томе крају. Писац се нарочито обзире на прошлост и будућност Инђијанаца, на цејлонско становништво, особито оно у Коломбу, и на животињски и биљни свет. По негде има лепих песничких описа пишчевога осећања, кад је на мору; али »поред свих врлина, ипак јеова „путничка црта« по обради, ближе занимљивим, популарним, чисто геограФиским, него ли уметничким саставима ове врсте. Ну, није са свим тако и са Калкутом. — Она је изишла у свескама: за август и септембар (стр. 238 — 249), за октобар и новембар (стр. 380 — 400), и за децембар (стр. 31—49). И у овој »путничкој црти с мора*, махом је занимљив опис, већи или мањи, никад претерано детаљан. Значајно је, да на једноме месту налазимо повећу, лепо нацртану слику карактера тамошњег урођеничког живља у радњи; и да је оваквих призора више, нема сумње, да би та живост учинила, да састав буде и разноличнијн и занимљивији. Описи тада не би чинили онаку монотонију. Ова путописна црта, на сваки начин боља од оне прве, разликује се од ње тиме, што су слике груписане око једнога предела, и што је цртању историје, одлика живота и карактера разноврсног калкутског становништва, особито Хинда, поклоњена највећа нажња. Сем ова два путописна састава, налазимо и трећи: „ одломак из веИег дела Пут на Исток еа Н>. В. Краљем Миданом", од М. Рашића, артиљерискога капетана, нод назловом : Баалбек — Кедрови (св. за јуни и јули, стр. 565 — 605). Овај одломак палази се сад штампан у целокупном путопису пишчевом, у II свесци (стр. 122 — 167). просветни гласник 1892.

У овом одломку су путописне слике из варошице Баалбека села Ајнате, и околине и места, где је шумица од кедрова ливанских. Ту се налази пределних слика, с описом знатних старина, и разних црта пратње краљеве, особито становништа тамошњсг. Најзанимљивије су црте живља, које налазимо у два повелика иризора: свадбенога весеља у Ајнату и међусобног сукоба Ливанаца код кедровске шумице. По обради, ови делови састава могу се мерити с најзанимљивијима у Калвути; ну, опет махом преов1ађује описни елеменат; слабо је где живе сличице у радњи. Што се пак тиче самих описа у томе је овај састав много ниже од оба оне пређашн.е „путничке црте с< др-а Мнлана Јовановића. Док се овај бави само огшсом главнијих двлова извесних појава, дотле онај негде преко сваке мере улази у детаје, који, ма да у себи имају поуке, и пак су кад што сувише специјалне природе, сухопарни. Обичан читалац ваља да има ванредна стрпљења, па да до краја прочита оне описе старина: храма бога сунца и Јунитера, а и неких пределних слика, изузев неке, као на пр.: шумице од кедрова ливанских. — Језик је, с доста граматичких грешака, препун страних речи („акрополис®, аколонада 8 , „конфорт", »пропилеум", „орнаментика", „блок", и т. д.), и где им нема места; а научни термини нигде нису објашњени. И што је најгоре, овога је највише у оним најсухопарнијим деловима састава. Од драмских ориђиналних састава, налазимо у Отаџбини, од ове године, само један, па и то не цео, већ одломак — други чин пз трагедије: Кретоноеци (св. за април и мај, стр. 2 — 21), од др.-а Милана Јовановића, садашњег уредника Отаџбине, који је још по одавна код нас познат и као драмски писац, — Неснички звуци нису силни, да би дубоко потреоли, али су пријатни, благи. Чин је пун разноврсних призора, који се једни за другима нижу, и од којих ни један не траје толико, да би нас заморавао. У њима се, кроз уста разних особа, црта та^ашп.и однос Фридриха Барбаросе, цара немачког, према византискоме цару, Исаку, и живљу српскоме на граници Ресаве, у којој се он тада налази, идући на осв»јање гроба Христова. Фридриха видимо сурова према сриским заробљеиицима, који му војску нападаху; ну, изненађује нас, како Је Фридриха онако силно потресао говор пустињиков, који га је корио, што »туђе тлачи, себи граби«, те он, ужаснут, посрће и пада на колена пред пустиником?! Не мање је чудновато, како да пустиник баш погодп, да ће се Фридрих утопити у реци ?! Као што је усамљен овај ориђинал своје врсте тако је исто и с Нором иоаоришном игром Хен рика Ибзен а, коју је добро превео др. Милан Шевић 86