Просветни гласник

РАДЊЛ ГЛАННОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

Реч је о стаблу. „Оно је, што ближе нрху, све тање и тање, и запршује се готово шиљком. Тако је бар у дрвећа наших крајева". Стабло се ниг;ад не завршује шиљком Већ се оно завршује грапом, чије граечице могу битп рлзличитог правца и облпка. Могу бпти нпр. усправне те ће тада врх стабла пзгледати купаст, јајаст нтд. „У лишћа наше крушке има један узани репак, што се зове дршка". Мпслим да је боље рећн: лпст је пљоснати и зелени део биљке, а састављен је из лиске и дршке. За тим рећи шта је лиска а шта дршка, и иоменути да но који пут може да нема дршке итд. ,Л.искаје ироста или цела у крушкова листа." Проста или цела није, већ је нроста и цела. На 10 странп: „У средиеп цвета видите неке кончиће, који еа свом врху носе жућкасте главичице: то су нрашници" За учееике II разреда гпмназије ово еије јасео. Да ли су „жућкасге главечице" ерашници, пли су прашницп ови кончићи, или то обоје скупа образује прашник. „(Заборавео сам вам рећи, да се зову круепцом све крупнчне лиске укупно, а чашицом све укупно чашичне леске)". Ово се еа предавању може још и одобрити, али у уџбенику тога канда не би требало да буде. Да би се учееицима показао цвет и његови делове, узет је цвет од крушке. По распореду ове Ботаепке о цвету би се говорпло од нредике коецем септембра. А у коме крају иаше земље у то доба крушка цвета ? Зар се не бн могло наћп јесенскпх биљака па на њиховом цвету еоказати оно што чпне цвет. А могао је се узета и ма какав цвет. На странп 12: „Главеи цветен делови јесу прашнпцн и тучкови; а ја бих баш рекао: да су главни цветни делови зрнца цветнога ирашка и биљна јаја или семенови иупољчиКи." Ово што сам подвукао сасвим је излишно и само би бунило ученике. — Цветнп прах је у прапшпцама, а биљна јајца су у плоднику. И, зар се може цветнп прах развити без прашника а биљна јајца без тучка? - У даљем говору и стоји доиста да су прашницп и тучкови главни делови, који производе плод. А тако е јесте. Па зашто је онда требало истицати цветни прах п биљна јаја као глаине делове цвета ? „Алн могу обе врсте цветова бпти и одвојеее, једна на једеој друга на другој биљци (дводоме биљке)"... Прпмер је конопља. Из горњега изашло би ово: ако су ерашници на конопљи, тучпросветни гдасник 1892.

кови онда могу бити на ма каквој другој бнљци напр. копривн; и ако су те две бпљке у близу онда ће се оплодити, а ако су удаљене једна од друге онда се неће оплодити. — То је требало рећп овако: Дводоме су биљке оне, код којпх се на једном струку налазе мушкп а на другом струку жепски цветнп органн, али оба струка прииадају пстој Фели нтд. II. Да би се могла езвести деоба биљака на монокотиледоне и дикотиледоне, узета је налма за нредставннка монокотиледона. По моме мишљењу палма није добро изабрат представнпк за монокотиледоне, за то што она код нас не расте; друго, што деца ни од слпка не могу добро разумети све оно чему би требало на њој да се поуче. Сем тога питање је, да ли све наше средње школе имају добрих слика, из којих би се ученици могли колико толпко упознатн са иалмом. Држим да би много боље бело узети за представника монокотпледона ма коју зељасту биљку од оннх што код нас расту свуда, где нма школа нтд. За таквог представника могао је се узети нпр. кукуруз. III. На 18 страни: „Једне биљке поникну у пролеће, прорастлју у стабло, улистају листом, уцветају цветом и уроде плодом и семеном". Глагол ирорастати употребљава се највпше за купус, салату итд., кад ове биљке нзрасту у штркљасто стабло у место да се завију у главицу. - С тога бех рекао да је у горњој реченицн, а и на другим местпма, незгодно употребљен. А глагол ирорасти унотребљава се опет за жито, кад ово проклија, док је још у крстпнама, стогуљама иле стоговима. У горњој реченици има и нлеоназма. Зар бпљке могу еечпм другим улистати, уцветати? итд. „Једие су дуговечне само кореном (боље рећн подземнпм стаблом)". — Па кад је боље рећи подземним стаблом, а тако се и мора казатп, зашто је онда требало оно „дуговечне само кореном" а „бољс рећи " стављати у заграду. Док се није тачно знало шта је корен и чиме се разлпкује од стабла, дотле су ботаничари и мешали подземпо стабло са кореном. Даеас се пак зна шта је корен, шта подземно, а шта надземно стабло, па би онда требало то уЈуџбеннцимајасно казауи. <

78 /