Просветни гласник

ПТТСМЛ ПЗ ПЕТРОГРАДЛ

813

* * * На ширењу просвете у дубоке народпе слојеве раде четири врсте основних школа у Руспји: слободна сељачка, гпкола министарства просвете, општинске школе (з емскгл) и парохијске (церковноириходскгн). Последље три су званичне; ну свака од њих, имајући над собом самосталну упрапу министарство просвете, земство или Синод — ради самостално, често на штету једна другој. Народпом образовању, које се налазило од памтивека у рукама „мајстора® и <,грамотеја ,) , притиче у помоћ држава, отварајући своје школе, од 1864. год. земство, а од 1884 год. црква, узевши под своју управу слободну школу и налажући (указ од 13 јуна 1884 год.) свештеницима, да свуда уз цркве отварају школе. Највиша власт, дајући право и земству и цркви, да покрај министарства отварају школе, имала је иред очима добро народа, хтела је, да у што краћем времену буде што више основних школа. Здрав смисао говорио је, да тамо, где нема министарске основне школе, треба земство да отвори своју, а где оно јошније доспело, нек отвори црква. До 1884 год. било је тако. Ну кад те године црква поче дизати своје школе, настаде нека забуна у делу народног образовања, поче се натицање тамо где му са свим није било и где му н сад нема места. Самодржавпа власт Русије, потврђујући указом од 13 јуна 1884 год. устав о парохијским школама и налажући им, „да утврђују у народу православну науку вере и хришћански морал п да му саопштавају иервоначалЂнил, иолезнмл знангн није тим хтела да баци љагу на школе земске и министарске и да рече, да опе стварају по селима расколнике, атеисте и бог зна какве — исте, није позвала цркву у помоћ, да поправн оно, што министарство и земство кваре, јер то би значило звати неког трећег, да се бори против њених непосредних органа. Јер шта утврђује у народу министарска и земска основна школа, ако не веру, шта шири, ако не знање? Борба с расколницама не да се водити преко никоје основне школе, а најмање преко парохијске, јер расколници пе шаљу своје деце у њих; нихилисте није дало руско село; атеисга опо нема и то још таких, које би испуштале из свог крила две споменуте врсте сеоских школа. Ако црква хоће да се бори против атеисма, атеисму је место У Целој Европи, по градовима и местима — ту ваља радити књигом и жчвом речју; ако је вољна да шири православље, ено то.пших милијуна неверије на окрајцима простране царевине, или ако је и то мало, епо нашег југа, на којп католичка пропаЈанда троши годишње око шест милијуна динара

— Фаланге православних мисионара, подупрте утицајем руске дипломације, успеле би у том мучном раду ; ако ће на расколнике, ено цркви читавих милпјуна у унутрашњости Русије — образованије свештенство, које бн давало пример животом овојим, убеђивало врелом проповеђу, утицало, будући одушевљено сјајем праве вере, на срца и душе, задобивало благош1|у јеванђелске речи, разбијало огромним знањем све верске сумње, које још од патријарха Никона разшру груди толиких хпљада руских сељака, које бп п радило п поучавало и проповеда.!0, прибавило би више сјаја православљу, учинило би велику услугу држави, а, што је најглавније, дало би боље и трајније ресултате од свију досадашњих, често насплних, мера; ако ће, напослетку, црква да коракне у борбу против таме, незпања и ноиис.мености већег дела руског сељаштва, па да помогне државн у том тешком послу, да поради на култури и цивилизацији своје отаџбине — ено огромпог, недчрнутог пли запарложеног поља, које чека на хиљаде и хиљаде позваних радника. Највиша власт, позивајући цркву, да диже парохијске школе, упутила је на те хиљаде руских села, које још не огроја просветпо сунце и уступајући јој тај рад, пружила јој је могућност, да развије најшири утицај на народ. Разни задаци, што пх има православље у Русији, велики су, ну овај је величанствен; некоји од њих дају му данас право, да се зове „први стуб самодржавља 0 , испјнивши овај као што ваља, могла би се црква назвати: главним стубом просвете народне, епитети, достојни један другог, други можда више у духу хришћанства од првог. Ако се црква на другим пољима бори сама за веру православну, без нкакве непосредне помаћи, у борби против мрака она има уза се два јака Фактора, министарство просвете и земства. Радећи с њима упоредо, тежећ да што пре обради тај огромни простор, који јој је дарован, она би временом, у том благодарном натицању, стала, без сумње, на чело народној просвети у Русији. Данас су пак њепи радници на том пољу трећи, најмлађи Фактор, који треба да се учи од своја два старија брата, од земске и мипистарске школе. Не располажући спремиим и позваним наставничким снагама 1 ), парохијска школа требало бп чак да уступа место земству свуда, где оно може подићи бољу школу од ње, ако не то, а оно бар Синод, признајући сам с једне стране неспрему већине свештепства за тај посао, и знај\ћи с друге, да у Русији има тисућа села, која немају никакве школе, не би требало да допусти отварање парохијских школа тамо, где већ постоје земске п минпстарске. Међу тим, на 1 ) Види; Писиа из Петрограда I.