Просветни гласник

818

ПРОСВЕТНИ

КОИЧЕЖИЋ

Прс једно шест година, вратио се у Тјулено сељак Иван Филатов, који је радио много година на Фабрици Гибнера у Москви. Изучив у Фабричкој школи ситну књигу и заволев читање, Филатов довођагае себи о празннцима тјуленске сељаке, да им чита. У скоро постаде око њега читава аудиторија; а кад он оде натраг у Фабрику, замени га сељакистог села Јаша Романов, који је такоисто прошао кроз Гибнерову Фабричну школу. Романов отвори слободну гаколу, узимајући од ученика 2 руб. годишње, и стаде уз то скупљати старије на читање. Успех беше такав, да Тјуленчани на брзо учипише закон измеђ себе и обвезаше село, да један део сеоских прихода употребљава на куповање бољег семења и на наруџбину корисних књига за читање у сеоској читаоници. 0 недељама и празиицима да се сав народ скупља у општинску избу, па да проведе време у слушању св. Писма и књига верско-моралног садржаја и у беседама о сеоској пољопривреди; у ту сврху, да се набави „ СелЂскгп Вдстникг« и књиге за народно читање. У зимње вечери нек се народ скупља на села, нек проводи време у разговорима или читању, и нек се поведе реч о побољшању сеоског домазлука и о употребп општинскв земље. Тако постаде у Тјулену, иницијативом самих сељака, народна читаоници Читање руководи сељак Романов и још двојица. Зими се чита свако вече, а лети празником. Зими се скуољају у одаји, што је с^ло најмило за читање, лети под ведрим небом — у лугу. Зими се састаје на читање око четрдесет душа (више не може да стане у одају), и то све мушки; лети слуша читање све село, заједно са женскнњем. Читач чита н тумачи неразумљива места, допуњујући прочитапо знањем, што га јв поцрпао из других књига. Осим књига религ ијозних и светских, читају и новине. Књиге узимају из црквене библиотеке и из књижнице оближње земске школе, а новине из општинске управе. Осим тога, сваки сељак има своје књиге, што их купује у Москви, или у књигонош I. Скорашњи пожар прогутав 12 кућа у селу. уништио је једном сељаку на 200 руб. књига. Прошло је свега шест година, како је књига продрла у Тјулено; и ево како данас црта Ровински Тјуленчане, те некадашње пуке пијанице: Благостање тјуленских сељака јако се подигло; поља лепо ђубре и обрађују плуговима; у многих виде се вртови. Од пређашњег пијанства пема ни трага. Пијанаца — као да нијо никад ни било. Празнике проводе скромно. Чак на покладе не ппју ракије, проводећи их у слушању читања. 0 негдашњим тучама и непристојностима нема ни спомена. У по-

нашању између себе и према другима — Тјуленчани су данас узор учтивости. Сад су већ сви писмепи, осим неколико стараца и три жене. Дао би Бог Русији много таких села! * * * Свеска за август »Шур. Мин. Нар. Просв.« доноси важан циркулар министра просвете, гроФа Дељанова, о олакшању ученицима средњих гакола домаћих задатака и рада око спремања лекција на дому. Устави гимназија и реалних школа стављају у дужност управнтељима уџбених завода, да пазе да ученици не буду претоварени задацима, и да лекције, писмене задаће, у опште, све уџбено градиво, буде распоређено саразмерно снази ученика и времену којим располажу. Потврђујући по ново то упуство, један новији закон Формулисао је још преципзије ту мисао: „Рад ка дому треба. да служи само на то, да ученик утврди у иамети оно, што је ироучио у школи, или што му је тамо било разјашњено". Мсђу тим, за многе проФесоре и директоре, министарске наредбе остагне пустом речју; и они, место да олакшају ученпцима рад код куће, доведоше задавање до колосалних размера. Тако на пр. учепицима сумске гимназије, да се спреме, као што ваља, из оног, што им је задавапо, требало је у неким разредима 5 — 7 часова дневно. Исто се опажало и у десетку других гимназија. Да доскочи злу, гроф Дељанов налаже новом окружницом старатељима уџбепих округова : 1) да пронађу узроке, због којих су у некојим ц,"колама ученици задављени домаћим задацима; 2) дапредузму мере, које би смањиле средњу количину времена, нужна за учење на дому ; 3) да ставе у дужност проФесорима, да за време рада у школи, а особито приликом похађања ђачких станова, науче своје ученике, како да нравилно распореде своје домаће лекције, да им покажу начип, како би се што лакше могли спремити, и да им протумаче оно, што не разумеју; 4) да наложе наставницима, да обраћају главну пажњу на учепике, који нису тако даровити, и нису баш тако марљиви, како би им тим олакшали пролаз кроз течај, јер баш ти ученици највигае требају помоћи и руководства од наставника; 5) да нареде начелницима уџбених завода, да живо пазе колико проФесори задају ђацима, и да у том послу узму у помоћ разредне старегаине и разредне комисије; 6) да уредс правилан надзор над тим,и при ревизијама завода да поклоне строгу пажњу и тој страни уџбеног рада. У истој окружници набројани су многи узроци, због којих су ученицч нретоваренп задацима и радом на дому, а уједно су показане и мере, како да се то одстрани. Често на пр. млади наставници, не-