Просветни гласник

712

ШКОДСКИ ЛЕТОПНС

Насгасни су предмети готово сви ппсани,јер још нијесу израђеии по програму иа штампу. Пада у очн, како мпогп богословп ћапз Ш-ће годпне грпјеше у сриском језпку прогпв граматичкпх правила! — То сам псто оиазпо п у језпцпма словенском п р\ском. Докле учепицп пз 1-ве и 2-ге годпне правнлнпје знају. 0 методу школском могу казати то: сваки наставнпк предаје науку по својем иачпну и разумијевању, те, колико је паставника, толико је и метода! Што успјех из паука ппје био врло добар, узрок је: а, што је већнна проФесора и предавача изван Вогословпје на другим дужиостпма; б, што се наставнп план п програмп мијењају у течају школске године; в, што се иаставни иредмети не дају проФесорима и предавачпма но њпховој стручној спреми; и г, што пм се често одузпмају једпи предметп, а други дају тако, да пма проФесора у овдашњој Вогословији, којп су, за неколнке године, готово све наставне предмете папзмјенце предавали! Та је аномалпја у овдашњој Богословпји постала готово редовна! Она се понавља још и тијем, што се поједннп проФесори често у неврпјеме премештају пз Богословије на друге дужности ; па се њпхпп предмети днјеле међу проФесорпма и иредавачнма, којп се у то вријеме находе у богословијн, не питајући, има лп свакн потребне спреме за предмет, који му се даје! Како су у течају ове школске 189'/, године бивале најчешће промјене наставинка у Богословпјп, тако су поједпнп наставпи предмети прелазпли у двоје и троје проФесорске руке у истоме течају! То очевндно збуњује и проФесоре и ученике. Таке наставве праксе ваља да нема у садашње доба ни у једној добро уређеној школи ! Не разумијем, за што је ова једина Богословија за свештенство у краљевини Србпји тако занемарена!? — За што је баш она пасторче у својој земљи!? — кад се зна из прошлостп, да је српско свештенство оба реда било увијек чврст бранич: вјере православне, морала и српске националности. Народ, којн по светој Христовој науци вјерује у Бога, не кварп се лако; моралан је и пун хришћанскпх врлина, које га узвпшују. Свештенпцп су служитељи све Христове цркве; народни пастири; учитељи вјере и морала и душестараоци својих једновјерпика. Они врше најсветије дужностп у цркви п пароду. У интересу је дакле: вјере, морала, цркве, државе и народа, да се влада озбиљније стара у договору с црквеном пајвпшом влашћу о изображењу п добром васпитању отачанственога свештенства.

VI. Богословијска библиотека ица сада: 1. № 2112, — књига (свезака) око: 5000; 2. Мапа разлпчптијех 36; 3. Историјскпх слика 37; и 4- Глобуса 4

Књиге су већипом богословијске садржине рлзличитпјех грана и струка. Набављају се пешто за новце из буџета, а највише се добпја на дар из Русије од Св. Спнода и духовнпјех академија. Од поједпапјех лпца најмногобројнији су дарови од г. Мптрополита Михапла. Ну, многа су дјела непотпуаа, а нпко се не стара о попуњењу! Библпотеку сада уређује и надгледа проФесор Богословпје, ЈеФрем 1'.ојовић, Њезило уређење нпје још са свијем довршено. Ну, како нроФесор Бојовић нма за то воље, п како пе жали труда, скоро ће се и то довршптл. Уређење је по системи овдашње Народне Библиотеке. Та је система призната за најпрактичнпју на, наравно, п најсавршенију. Све су велпке библпотеке у Јевропп и Америци уређене по тој спстеми. Алп, на жалост, одјељење у богословпјској згради, гдје је смјештепа библиотека, не може бити горе! — Нри земљи је; тпјеспо и влажпо! и што је још горе; зпдовп су испрепуцанп, и зја 1 е тако, да није далеко од рушевине! Ко зна цијенптп научну вриједност и корист бпблнотека, кад уђе у ову, о којој је ријеч, јамачно ће уздахнути, а да пе рекне: „зар се у оваквој кошари, влази, п прашиип чува библпотека! VII. Цпјела је зграда, у којој је Богословија за свештенпчке принравнике краљеване Србије, трошна и окрпљена, која се често проваљује! — Влажна је и загушљива, што је, наравно, по здравље ученика убитачио! VIII. Дјеловоднп протоколи, главна уппсница ученика и дневници разредни тачни су. Архива у добром је реду. IX Дисциплина је у Богословија олабавила са честијех промјена Ректора Богословпје. X. Њ. В. П. господин митрополиг Михаило доходио је на све испите главнијах богословијскпх наука, и лпчно испитивао богослове из њих. Опазио сам, да то није без кориснога утјецаја како на наставнпке тако и ученпке.

На завршетку овога извештаја част ми је, господине минпстре, исказати своје скромно мпшљење о поправкама Богословпје: 1. Да се попуне празна и проФесорска мјеста (катедре). 2. Да се наставнп план за Богословију боље подесп, и програми израде и утврде, те да се у школском годишњем течају не мијењају, као што је бивало до сада. 3. Да се проФесорима и предавачима дају наставнп предметп свакојему по његовој етручној спреми; или, које би бар могли с успјехом предавати. 4. Кад им се тако даду предмети, да им се доцпије пе одузамају ни другима замењују, у којима нпјесу стручни. 5. Да се сви наставни предмети за Богословију методично обраде за штампу по утврђеном програму. 6. Да се на метод предавања наука у Богословији скрене већа пажња; јер једни наставницп предају по методу, како се предаје у великпм шко-