Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВВТА

Савет је уевоЈио мњење г. г. реФерената и оддучио: да се ова књига не може употребити за покдоњање ученицима осаовних шкода. Г. г. референтима одређен је укупан хонорар од четрдесет (40) дипара, запрегледање овога дела. XII. Прочптан је реФерат г. Јов. Ђорђевића, о књизи „КлеФте и Сулпоте" од г. В. В. Рашића, који гласи: Главном Просветном Савету. Прочитао сам дело „КлеФте п Сулиоте" од г. В. Рашића, нравиика, које мпје Главвп Просветни Савет писмом својпм од 24. априла ове год. СБр. 45. на преглед п оцену изводео упутити. Делоје писапо леппм језиком, у патриотској намерп, п може само од користп бити, ако у што већем броју дође у руке нашем млађем нараштају. С тога сам мпшљења, да је ова књпжпца врдо подесна за покдањање ученицима о годпшњим пспитима у основним п нпжпм средњим школама. Дедо враћам у придогу. у Београду, 5. маја 1892. год. Јован Ђорђевић, проФ. вел. школе. Савет је, усвајајући мњење г. реФерента, оддучио : да се ово дело може употребити за поклањање ученпцима виших разреда основних и нижих разреда средњих школа. Г. реФеренту је одређен на име хонорара за прегледање овога дела двадесет (20) дипара. XIII Прочитан је реФерат г. др-а М. ЈовановићаБатута, о књизи „Телесно васпитање", од г. Сретена М. Аџића, предавача нпшке учитељске школе, који гласп : Главном Просветном Савету. Гл. Просв. Савет изводео ми је поверитп преглед и оцену књиге „Телесно васпптање" (I. део „Основног васпптања") од Сретена М. Аџића. Ја сам то дело проучио и част ми је поднети о њему овај извештај. Као што се види из насдова и проспекта деду, писац је намеран да израдп све делове т. з. „Основног васпитања", те нам као први део тогарада пружа „Телесно васпитање". Подтим именом схваћа нисац Ђ науку о телесном дечијем развићу, или о нези развиКа телесног, а на овнову хигијенских ■ иравила " и разликује гу науку од игијене, која цроовктни глдснив 1892.

по речима ауторовим, Ђ иретиоставља више веК развијен и здрав организам". И ако се не сдажемо с тнм схватањем и с таким тумачењем те разлике већ с тога, што игијена не искључује из своје области нн одојче, нн дете првих година, ни школу, ипак ћемо по певољи и из практичких разлога пристати на тај назив новијих педагога, а не ћемо се противити ни томе, да се то т. з. „телесно васпитање" разради баш н као засебан, а у неколико и самостадан одељак у педагогпји, као што то бива и у страпим литературама. Потреба оваке књпге у нашој литератури веома је осетпа. И ако се у нас игијена као наставни предмет негује већ од шесдесетих година; п ако је већином у рукама лекара, ипак се, на жадост, мора признати, да су дојакошњп радови на шкодској игијенској књижевности већипом тако оскудни, непотпуни, па баш и сдаби, да не могу задовољити ни најскромпије захтеве. А шго је још веће чудо : — тај прекор заслужују баш радови лекара у већој мери, него покушаји од педагога,.... па то је ваљ'да п узрок, што се и опет чист педагог морао прихватити посла, који спада у област и дужност лекара, а нарочито стручних наставпика игијене у Учптељској и Вишој Женској Школи, у Богословији и т. д. Мп, дакле, никако не смемо замериги г. Аџићу, што их није могао ишчекати, или што их је хтео поправити.... него му на против морамо признати добру вољу и ревносно заузимање и за она питања у педагогијп, која заидазе у туђе обдастн. Он је то показао већ у више прилика, па ево и овим својим посдедњим делом. Питање, да ли је успех г. Аџића према тој доброј вољп и ревности, нпје тешко решити већ а рпоп. Игијена истина има некнх својих сталних научнпх начеда, ади са применом тих начела стоји до некле исто онако, као и са применом главпих начела целокуине медицпне и њенпх огранака. Ни у игијени не примењује се начело по некој извесној шаблони; ни ту нема стаднпх рецеиата за све прилике, него се ту - као п у педагогијн и теранији — ради, тако рећи, од случаја на случај: разликује се, индпвпдуализпра се, па баш у томе дежи сва вештина и све знање Ту вештину п то знање мора човек себи прибавити изучавањем нарочите струке — медицине — па и у њој још нарочитог огранка: Игијене, п према томе је само спецнјално образован лекар поуздан игијеничар. С тога су и најбољи радови игпјенског садржаја, којп су потекли из пера нестручних људи, на ир. чпстих педагога или чпстпх техннчара, обпчио просте репродукцпје и компилације туђпх мисди и искустава, а готово никад пронзводп сопствспог по109