Просветни гласник

350 РАДЊА ГЛАВНОГА 1 сматраља и искуства — самосталне студије. То вредн (бар у другим литературама) као правило, иа исиод тога правпла нпје могао умаћи ни г. Аџић. И његов је успех далеко заостао иза осведочене добре воље и ревности, да се и за њега може рећи — што рекосмо и за неке друге колеге његове — да је у многоме боље решио и овај задатак, него што су то до сада успелп наши писци — лекари. АкопрегледамоАџићево »Телеспо васпптање", одмах нам с почетка у очи упаде сама намеиа дела. Као што су то чинили п други писци, г. Аџпћ намењује своју књигу не само учитељима, него и родитељима, па се баш због те наше не често спотиче. И код другпх народа било би погрешно изједначпти учптеље с родптељпма, а код њих је то још већа погрешка. Измирити и сложити пзбор материјала, обим предмета п начин пзлагања, који бп био достојан спреми учитељских прпправнпка и наставника у основној школи са оним, који би одговарао потреби и схватању нашпх роднтеља дакле већином простих, слабо школовавих сељака — то је, по нашем мишљењу, проста немогућност. Или једно или друго: или стручпо кзлагање илп популарисање, а свака смеса је погрешна. С тога се Аџпћева књига и не може уврститп ни у школску књигу, која би и научном садржином и научннм излагањем одговарала намени, ии у популарпо дело, које би научне истине и њпхове основе разложило у простпје облике и схватљивије појмове — него је тако рећи полутан, који управо не прпстаје ни овамо ни онамо. Та погрешка у намени завела је писца и другим странпутицама, а нарочито што се тиче избора материјала и обима аредмета. Ако аналишемо Аџпћево „Телесно васпнтање" наћи ћемо у њему три одељка пз пгијене: т. з. „Негу одојчета", „Гајење деце за првпх годпна" и „Школску игпјену". Сваки од тпх одељака обрађен је местпмпце опшприо и тако детаљпо, да баш тнме премаша и потребу и схватање било једпе, бпло друге стране, којој је та књпга намењена. Кад ће н. пр. учитељ — наравно као педагог — пматп згодпе прплпке, да прпмењује оно знање из „Неге одојчета", које се у тој књпзи по гдегде онако опшпрно пзлаже? Или: шга ће опет — рецимо — нашој сељанцп онолнко детаља из шкодске игијене ? — И на једну и на другу страну премаша, дакле, матерпјал Атг ићева дела истакнути циљ, и не може одговорнти паменн. Алп у нзбору и срађивању материјала грешио је Аџић и из других разлога, те се баш тиме показао као невешт и нестручан. Гдегде у две у три

ОАВБТА

речи пређе, што би требало ошпирно разложити, а гдегде опет разлаже потанко, што би се смело н могло у краће рећи. Шта више, има што је изостало, а требало је унети, а с друге стране је онет уносио п оно, што није ни морало ни смело ући — тако да је материјал и неаотпун и несразмерпн. У целој књнзи нема права објашњења, о школским, о кужннм заразнпм п прплепчивим болестима, а о очпма и виду говори чптав један одсек од 20 странпца — јамачно не за то, што се ппсац уверио да је то нужно, јер је међу Србима много кратковпдих, него с тога, што је то видео од немачких иисаца, код којих је то доиста потреба. Чистоћа п умереност не истичу се у оној мери, као пгго бп то прилнчило тим најпоузданијпм јемцима телесног и душевног здравља, а овамо се налази н места и времена за савете са свпм споредне, па баш и сумњивог здравственог значаја, н. пр. да деца ради впда не треба да гасе свећу, да с ћуприје не посматрају ток брзе воде, да дуго не посматрају метеж на вашарнма и саборима, да се радн слуха не играју по калдрмисапој улпцп, у крај жељезн. пруге и т. д. 0 зељу, воћу, иоврћу, посуђу, накиту, стану, утицају влаге на топлоту тела п т. д,, или је мало ил 1 никаква помепа, али се за то разлаже, како се нећ ложи, како се добива сива боја за бојадисање, а како амонпјак има највећи значај за васпитање, како онанпја шкоди виду, како због смрадаиз уста дође до бракоразвода, како треба уши нрати хладном водом да не озебу ; како при умивању нетреба притискивати очи и т. д. Најпосле ваља споменути и то, да ппсац по гдегде уноси и елемеите из практичне медпцпне (соматологпје, патологије и тераппје), а то је тим штетннје, што су баш та места махом погрешна, неранговетна илп површпа (75, 101, 102, 106 и т. д.). Тумачење пгпјенских прннципа и извођење правила показује неку несигурпост и неодређеност. Шта је писац хтео рећн, и шта ће читалац моћи разумети нарочито из ових места: „Децу ваља чувати од тежих јела (а нигде се не вели која су то), „вода не треба да је еувигие хладпа", „мати не треба да доји кад је сувише млада или кад јој је мдеко рђавог састава хемиаког ," „влага зависи од ветрова, и „опште правпло за неговање слуха јесте: да живот детињи буде у свему здрав и правплан" „не треба храну дпвати ни сувише вруКу ни сувише хладшу," „не ваља спавати више но што је нужно," „учпоница се чисти довољно често," и т. д. Сем тога немају ноједини делови прпродне органске везе, него су веома често испретурани. Тако н. пр. говори се о зубима и деснима опширно и код куса; вид је одвојен од