Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГА ПР0СВЕТЕ1ОГ САВЕТА

859

смисао, то ни негативан резултат не би имао „значај немогућности извршења рачунске операције" Овако идући у наиред, овако „избегавајући апсурде", и овако износећи „неколике новпне о негатпвним и пмагинарним колпчинама", моглп би нас за коју годину ппсцп овога дела одвестп у оно доба, у којем би с!е Мопте, ВегпоиШ, Еи1ег, (!' А1етђег1;, Га^папо (и један и други), Саисћу, ваизз, А1зе1, ЈасоМ, и у најновпје време Шетапп, Напке1, Сап1ог, НатШоп п ^еЈегз^газз (да друге све и не помпњем) морада пастп у присенак. Но доста о томе. Да видимо сада још последњи одељак, у коме се говори о логарптмпма. После појма о њима п образаца за логаритмовање (који би такођер могли бити јасније и подесније изведенп) ирелаш се на пзрачунавање логаригама. Прешав први члан тога одељка, налазпмо одмах за тим (стр. 176. чл. 190.) ово : „За основу се узпма аозитиван број и већп од 1". Овде вреди такођер стати. Добар ђагс наћи ће на стр. 171. (чл. 187.) два добро изведена правила о томе, како су логаритми бројева, већих од јединице, нозитивни или негативнп, како је кад основа логаритамске системе веЛа или мања од један, и тај ђак ће се без сваке сумње запитати, зашто да се сад за основу системе могу узети само бројеви већи од једппице, кад они већ знају донекле арироду и оппх логаритама, који с,у узети у стистеми основе мање од јединице, зашто ти бројеви (основе) н пр. не би могле бити баш саме јединице; зашто не мањп од јединице а већи од нуле и т. д.? На та пптања, дабогме, да у овој Алгебри не ће добити одговора, п не само то, он ће се, обавештен час овако, час онако, само збунпти. На истп начпн треба (уз оно што се налази на странп 171.) нгго јасније одредитн како се логаритам за основе веће од јединнце мења, јер ђацп не треба рецептпвно да одређују карактеристику поједпних логаритама. Ван ових погрешака има ситнијих још много, ; које нисам хтео да поменем. У те бих, на прилику, рачунао ове : зашто се одмах првој страни на дну каже ово: „Називи за Матемагику и њене делове већином су стари, ј грчки. Тако, Математика — џа&гЈџсс — значи наука о количннама, Геометрија је склопљена из речи утј (земља) а џетдег^ (мерити); Аритметика долазн од речн ад^дџод (број). Алгебра — А1§ећег — је реч арапска". Прво и прво Матеиатика — џа&гјџа — не значи у старом „наука о количинама"; под тим

именом су старп у опште науке (бстеисез) звали, чак су ту рачуналп и музику. „За Алгебру кажу да је „реч арапска" — А1§ећег. — Прво и прво не зпа се да лп је из те речи постала реч Алгебра, а друго, поред те једине речи нема ништа шта значи, (ма да бисмо према ономе, штостоји, унапред очекивали и тумачење те речи). У ситније погрешке бих рачунао и то, што на стр. 83. (чл. 99.) стојп, да би „идентична неједначипа а 2 + ћ 2 >■ а 2 — 1У г остала неједначина пстог смисла ма за какве позитивне (а треба да стоји и негативне) вредности њенпх писмена а и Ђ п т. д. и т. д. Још ћу коју да кажем о научној терминологији, којом су се ппсци служили. Ко види како се код нас у научну литературу увлаче рђави терминн, тај се мора побојатп, да једиог дана и нас не нађе на оном истом пољу језичке недоследности, на којем се даиас налазе Мађари и Хрвати. Ја сам тог мишљења, да бп требало превести све, што сви на свој језик преводе, а задржати све што је опште. Наука је тековина ума васколиког рода људског, она је, дакле, свачија, ирипада сваком народу, тако, да се људи, нашав се на њеном земљишту, сви осете као чланови једне једине ааједнице, са пстим целпма, пстим мислима, истим тежњама. Није дакле зазорно служити се оним што је у науци опште, оним што не нрипада ни једном народу, на ма то биле и речи. Писцима овога дела не може се у том иогледу чинитп замерка; они су н. пр.- задржали добре термине „позитиван и негативан", а избап.или рђаве „положан п одречан". Језик им је у оиште добар. Једно само не могу да разумем, што су многе добре, примљене термине заменили другим новим, о којима би могло бити и спора. Тако они говоре стално о „пајмањој множпни" место о „најмањем садржатељу". Множина је тиЧИи&о, Мепде, а не тиШр1ит, Уге^асЈгез. Чини ми се да је онај стари термин бољи. Исто тако не бих у сгепену а п звао а кореном, већ као и до сад, основом; не бих звао ни реалне п имагннарне корене стварпим и уображеним, ал бих напротив термине размера п сразмера (УегћаИшзз и Ргорогиоп) уиотребио овако: за УегћаШпзз, гаррог! — нааремица 1 , а за РгорогИоп размера или сразмера (п једно и друго значи једно исто, као покој и спокој и т. д.) Завршујући овај реферат о Алгебрп г. г. Ср. Ј. Стојковића и Димића, част ми је Главном Про1 Ову реч ли је препоручио г. Јов. БошковиК, проФесор Филологије.

110*