Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

861

Како је у овој књизи, поред многих методичкпх врлииа њенпх, и садржина с научне стране потпуно псправна, ја је могу најтоплпје препоручити као уџбеник за школску наставу у математпцп. 9. новенбра, 1891 г. у Београду. Стеван Давидовић, проФосор београдске реалке. На основу ових реФерата Савет је одлучпо : да се ово дело може примити за школску потребу. Г. г. реФеренгима одређено је на име хонорара за прегледање дела свакоме по педесет (50) динара. IV. Саслушаио је писмо г. д-ра Б. Гавриловпћа, којим пзвештава Савет, да су у Аналитичкој Геометрији д-ра Ј. 0. Гантнера, у српском преводу од г. г. В. Дпмића п Вл. Зделара, извршене поправке по ранпјим примедбама г. г. реФерената, и да се према томе може ово дело примнти за уџбеник у нашим средњим школама. Савет је усвојио оно мњење г. д-ра Гавриловића V. Прочптан је реФерат г. Ст. Ј. Николића о књизи „Трп Српкиње", од г. М. С. Ђуричића, који гласп:

Кад се упореди логпчно тумачење и лако извођење правила за рачунање с вегативним бројевима у овој „Алгебри" са оним натегнутпм деФиницијама у Пејићевом уџбенику, по којпма је на пр. „негатпвап број разлика између нуле и позитивног броја", онда се може оценити методична вредност овог новог уџбенпка. У II. делу, где се говори о множењу и дељењу алгебарских количина, изведен јеврлолепо и појам о бесконачно великом броју п нули као граници бесконачно малога броја; а код правила за множење и дељење полинома поменути су неколики важнп случајеви, који су корпсно употребљени у III. дблу код разлагања алгебарских израза на чиннтеље. Пошто су у овом трећем делу лепо и лако пзведена правила за рачунање с алгебарскпм разломцима, прелази се у IV. делу на једначпне првога степена с једнпм непознатим бројем и показује њихово уређпвање и решавање, штоје, с погледом на правила о раамерама и сразмерама — која долазе одмах после једначина — не само педагошкн оправдано, него је баш и потребно било. У V. дблу показана су правила за степеновање и кореновање целим, а после и разломљеним изложитељпма; а с погледом па велику важност ирационалних корена у геометрији, посвећен имје нарочпти одељак VI., у коме су показана п правила за рачунање с уображеним коренима и комплексним изразнма. Пошто је још у VII. делу показано, како се полиномн и десетни бројеви степенују и коренују бројевима два п три, завршује се у VIII. делу логаритмовањем, где је после образаца за логарптмовање п логаритамских система показана употреба КиМтапп - овпх таблпца (које су нзашле и у српском издању), и примена логаритама при аритметпчким пзрачунавањима. Да би ученнци пмалп свакп час прплпке, да се вежбају у прпмени стеченог знања, додат је сваком одељку повећи број одабраних задатака за вежбање, који су тако систематски сређени, да је тиме и наставнику уштеђен труд око тражења подесних задатака, и ученнцима отворено широко поље за вежбање у математичаој диалектици. Дело се дакле одликује добрпм распоредом наставног материјала; излагање је кратко и јасно, правила су прецизна и истакнута крупнијпм словима, стил је лак, језик правилан Поменућу само две граматичке погрешке: на стр. 17., у 18. врсти озго, стојп ,исцрпљује" место „псцрпава", н на више места има „прећпћемо" место „прећи ћемо"; а мпслим да је иравплнпје казати „мањи од ма како малог броја" него „мањи ма од како малог броја" (стр. 39.).

Г. иредседниче, Прошлог састанка дата ми је књижица М. Ђурпчића „Три Срикиње", да о њој у данашњој седници усмено реФерпшем: може ли се препоручити за поклањање ђацпма основнпх школа. Спречен седнпцом главног школског одбора, којој морам прпсуствовати као деловођа, ннсам, могао доћи данас у седницу. Не знајућп сигурно хоће ли бптп још која саветска седнпца. ја сам написао оно о овој књижпци, што бпх имао и усмено да кажем Молим Вас да се ово место усменог реФерата прочита. Прегледао сам књпжицу ,/Грн Српкиње" од г. М. Ђуричића, за коју писац тражи препоруку Гл. Просв. Савета, да се може поклањати ђацпма основних школа. У књижицп имају 3 епске песме: „Милева Бајазптова", „Мара Муратова" и „Херцеговка". У песмп „Милева Бајазитова" опева се удаја Лазареве Милеве за Бајазита Та песма подељена је на 4 одсека. У првом се износп сетност Мплевина, што мора поћи за Бајазита и вајкање и туговање Стеваново за сестром; у другом, иосланици Бајазитови, који су дошли да просе Милеву; у