Просветни гласник

радн,а главнога свети браћу п то час она иде пред четом, час чета пред н>ом. Све што је изнесено у овпм песмама, нејасно је нрестављено (оспм султановог харема и онпх цура тамо, што није нп смело ућп у књижпцу, која је деци намењена). Стпхови су тешки а на местнма и без икаквог смисла. Погрешака у језику има доста. Према свему овоме мпшљења сам да ову књпгу не треба ннкако препоручитн за понуђени циљ. 23. У. 1892., Београд. Члан Гл. Просв. Савета, Ст. Ј. Николић. Савет је, усвајајући мњење г. реФерента, одлучио : да се ово дело не може примити за понуђеву потребу. Г. реФеренту одређено је на име хонорара за прегледање овога дела двадесет (20) динара. VI. Прочитан је реФерат г. Ст. Ловчевића, о делу „Упуство у математичку геограФију", у српском преводу од г. К. Ковачевића, проФесора, који гласнГлавном Просветном Савету. „Упуство у Математичку Гсографију*, што га г. К. Ковачевић нроФ. нуди у рукопнсу министарству иросвете на штампање н „награду ако вреди", превод је само прве половине књпжице 1,еи {а<1еп пег таЉетаИзсћеп ипд, /ЉузгкаИвсћеп О-еодгарШе, коју је написао др. Мих. Гајстбек, наменив је средњим и учптељским школама. 0 ваљаности самога делца (свега 152 стране штампана текста) најбоље сведочи његов лепи прпјем у немачкој књижевности, где је за 11 година доживело 11 издања. У предговору ка I. издању (1879.) писац каже шта га је нагнало да изради овај упутник (^е1Ш(1еп). Као наставнпку геограФије у некој учитељској школп, требало му је какво делце у коме би било изложено све што је главнпје из математичке и Фпзичке геограФије. Али се, вели, за њим у залуд освртао. Код многих је упутника у главном разрађен само математички део; у уџбеницима се пак ова грађа — математичка и физичка — већином обради само као увод те отуда мало и има; она нак делца која баш искључно и потанко разрађују ово градиво, обично су без лепа раснореда и прегледа. Не нашав, дакле, у читавој немачкој литератури нп једиу подесну књигу, у којој би подједнако били обрађени и математички и физички део Географије, где би градиво било и довољно збијено и депо распоређено, Гајстбек се латао посла да је сам нанише. И однста

савета 863

га је с успехом извео. Све што је најглавније и најпотребнпје из ова два дела геограске науке, у његовом је делу изнесено и лепо и јасно. Између опширностп, која лако прелази у развученост пли пепотребно излагање спореднога, и краткоће, која се опет често сведе на неразумљивост, ппсац је умео наћи средњи, за књпгу, школп намењену, најбољп пут. У математичкој ј 1 ГеограФпји, дакле, у овом делу који нам г. Ковачевић даје у преводу, аутор одбацио сав „математпчки апарат", како га он зове, то се ограничио на најглавнија правпла, чиме је дело, баш и за школску употребу, само добило. Питање дакле о вредности самога дела, за мене бар, отпада 1 ). Књига, која се са својих лепих особпна, могла пробити кроз богату немачку литературу и тамо се успети на угледно место, без сумње ће добро доћи нашој књижевности, која је, с оно неколико дела ове врсте, још у својим иочецнма. Г. Ковачевић је, по мом суђењу, дошао на лепу мисао, што се одлучпо да Гајстбеково делце преведе. И менн је само жао што је он тај посао, вероватно, радио брзо, брже него што је то било потребно па да му нревод испадпе онако како заслужује и само дело и школа, којој је, у главном, намењепо. Не акцентујући толико преводске погрешке, јер нису стварве природе, дужност ми је реФерентска ипак их поменути као грешке, како бих рекао, о сам дух српскога језика, на што је г. преводиоца навело претерано иридржавање немачкога текста и у изразима и у самом реду речи. Да наведем неколпко прнмера за ово: В1е ћ^азе Аез Могс1ро18 184 тШеШ етез 31егпез... 1е1сћ1 т ИпЛеп, преведено: положај севернога пола је лако наћи иосредством једне звезде (м. по звезди)... стр. 3. (штамп. текста) ; А11е 1'гићегеп СггаДтеззии^еп №иг(1еи т ВећаИеп дезШИ... прев.: сва ранпја мерења сгупња засенило је мерење (м. надмашило или баш помрачило је)... стр. 19.; <1ег ^аћге Зоппеп1а§ 131; тее§еп зетег зШз гоескзе^пЛеп Бап§е... прев.: због своје аостојане иромене дужине (боље: здог непрестаног мењања)... стр. 32.; (Ие ЕгЛе а1з гићепс1 ШгасМепЛ... прев.: ако ематрамо да земља (м. ако узмемо, замислимо), стр. 33.; с1еп 1ап§егп Зошшег уегДаикеп тг (1ет 1Јтз1;аш1е... прев.: дужем лету (?) имамо да захвалимо тој околности... стр.; 31. ЛаззеПзе 1ећг1 уоп а11еп ићпдеп Сгез1,1гпеп (Ие 1Јп1;егзисћип§... прев..- овоме истоме и за остале звезде уче нас истраживања... стр. 48. На овамо би дошло и оно: 1 ) У осталом, баш за могуће какве неисправности или нетачности у њему, остављам да о њима донесе свој зналачки суд други реФеренат, проФесор астрономије на Вел. Школи, ноштовани г. В. Недељковаћ.