Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

гурно је н сунчани спстем у врло ранијој стадијп изгледао као маглпна. Ето тако веома различити облици овог система воде нас ка аознавању иојединих стадија развиКа". У ред оваких стварних погрешака. само погрешака нпже врсте, учињених једнно у брзпни рада п недовољној смотрености, — но које ипак морам да поменем, јер су погреише и ваља нх псправптп — дошле бп п ове: „сунце и земља слободно лебде у ваздуху" (у нем. тексту стојп лено: 1ш Еаите,) стр. 25.; „количина тонлоте која са сунчаним зрацпма у свакој мпнутп на земљу дође, представља 228.000 милијардп коњскпх свага, а земља прима само У^ооооооо Д е0 (У РУ К0 ппсу управо: у 2и0000 део, само доказ брзине и несмотреностн) од све те тоилоте " (а у немач. тексту: &ег дапгеп ^Уагтеаизз^гаШипд, дакле, васколпке у минутн пспуштене топлоге) стр. 43.; „Сирпјус сад снетлп бело, а за времена Птоломејева рачунат је у црвепе звезде" (а у пем. тексту: \Уа1ггеп(1 РШетаиз Нт ги (1еи гоШсћеп 81егаеи гаћИ" Птолемеј га рачуна у црвене звезде) стр. 49.; „Семдвојнпх звезда. астрономија нам иоказује п невидљиве " (а у оригпналу; Апсћ ћеги^Нсћ Лег 1)орре181етае §1ећ1 ез ете Аз(гопоиие с!ез ХЈизкМћагеп — тј. И код двојиих звезда пма нешто невидљиво, (астропомпја невидљпвог) стр. 50, п још неколпко таквих. — Осем тога, за немачкп термин КеитопД (стр. 36) држпм да је боље задржатп наш народнн назив мена, јер ће „мов месец", како је г. Ковачевпћ превео, увек подсећатп на млад мееец и лако пх пдентиФиковати (ако то већ нпсу у нашем језпку сипоними, што ја не зпам), а то већ није опај положај месечев (права лпнпја пзмеђу сунца п земље) који се тамо назива Кеитошћ Даље, констелација Ђоо1е$ налазп се на два места у рукоппсу нод нменом „Ловца" (у Напомени ка тачкп 8. §. 34. н у т. 1. „Орпјеитовања на небу"), а у слпцп 36. као „Весннк" (Во(е?), што нн једно не ваља, нити га је требало иреводпгп. Код термпна аихел, ректасцензија, ирецесија, мџслим да је боље и правилније чувати им етимологпју њихпу, те не пзговарати пх п не писати: аФел, ректацензија, прецезија. — Још да кажем како сам нашао да је г. преводилац — опет у брзипи изоставио на два три места омање реченнце; тако из т. 7. §. 30., где се говори о температури сунчевој, нпје преведена носледња реченица („Босћ зсћчтапкеи (1Је ћеги§1хсћеп 8сћаЉшп§'еп зећг ћес1еи1еп(1. уоп 2500 ћ!8 2 1 / 4 МПНопеп Огас1"); у Напомени за т. 6. §. 34. нема у преводу реченице: „од тога је доба пронађено још пет пратилаца Спрпјусових" (ЗеИс1ет зтс1 посћ...), и од т. 2. §. 2. (в) просветни глаоннк 1892.

последње реченице (Канп тап аив с1ег ЗЈсће!—). Но ове и ако бн било још које овако мање реченнце, изостављене су, нема сумње, случајно. Али је г. Ковачевпћ хотимнце скратио један одељчић, чему не впдпм разлога. То је календарски део Додптка, којп казује, како ее одређује дан у којп пада ускрс, од кога носле зависи врене других покретнпх празника. Г. преводилац Је то изменпо у кратак помен покретних и непокретних празнпка уз наномену да је хрпшћанско — црквенн календар „и сувпше познаг, те ћемо поменути најважнпје." Ја иак држпм да је и овај одељчић требало цео превестп. Слпке које су у рукопису, ради објашњења самога текста, узеге су из штампане књиге и без каквпх измена прплепљене уз српски текст, којн нмају да објасне. Ово има својих незгода. Поједпне линнје, тачке п др. на сликама, обележене су словима, која у немачком језнку имају п својих значења (8р = 8ш1ро1, Мр=Богс1ро1, 0=Оз1, \У= ^ез!, Е^- Егс1е, А^=Аедиа1ог итд.), што већ не бива када су уза српски текст, и у њему Негде је г. преводилац унео поправке (на пр. у слпци 13., где су латпнска слова N. 8, О, УУ, замењена нашпма: С, Ј, И, 3, обележавајући тиме четирп сгране света), али на толико места то није учињено, а треба урадпти. 1 ) Из свега што до сад рекох види се, да превод г Ковачевпћев пије баш такав да би се могао примпти без пкаквпх исправака. Али је опет највећп део погрешака — како сам на неким то п показао — такве прпроде, да се и лако п брзо могу поправити. Остало бн дакле, да се овај посао најпре извршн, ако бн Саветска одлука испала повољно по нонуду г. Ковачевића. Што се пак овога тнче, мишљења сам, да Главии Иросветнп Савет — ако само не бп имао каквпх скрупула у томе што г. преводплац нуди у преводу само половпну делца, које у орпгиналу чини целипу може дати свој глас да се понуда г. Ковачевићева ирими, т. ј. да му се на неки начин помогие те да Гајстбеково делце изиђе на српском језику у његову преводу. 23. Новембра 1891., у Београду. Главном Просветном Савету на иочасти и иоверењу захвалан, Стев. Ловчевић проФесор 1. гијш. За овимје нрочигае реФерат г. Мил. Недељковпћа о нстоме делу, који гласи: ') Овде, где слово стоји само као такво, где се, дакле иза њега не крије какав пчјам, као што је случај код горе поменутих, могло би и остати као што ,је.

111